(Isečak)
…
Da skratim, “Revi de Pari” mi je vratila moj esej zato što je napisan na ruskom, samo je naslov na francuskom. Šta mislite, da sam izgubio nadu? Na međuspratu sam popušio još trinaest lula – napisao sam nov esej, takođe posvećen ljubavi. Ovog puta je ceo, od početka do kraja, bio napisan na francuskom, na ruskom je bio samo naslov: “Kurvarstvo kao viši i poslednji stadij bludničenja”. I poslao sam ga u “Revi de Pari”…
– I ponovo su vam ga vratili? – pitao je brkajlija, pokazujući tako da se interesuje za priču, ali nekako kroz san.
– Vratili su. Priznali su da mi je jezik blistav, sli osnovna ideja je lažna. Za ruske uslove, rekli su, to je, možda, upotrebljivo, ali za francuske – ne; kurvarstvo, rekli su, u nas još nije viši stepen i nije poslednji; u vas, Rusa, vaše bludničenje, dostigavši stepen kurvarstva, biće nasilno ukinuto i zamenjeno onanijom, i to obaveznom za sve; u nas, Francuza, iako nije isključeno, u budućnosti, urastanje nekih elemenata ruskog onanizma, ali sa slobodnijim izborom, u našu sopstvenu sodomiju u koju se uz rodoskrnavljenje – transformiše naše kurvarstvo, ali to urastanje će se odvijati u struji našeg tradicionalnog bluda i to bez prekidanja…
Ukratko, oni su mi potpuno sjebali mozak.
…
(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)