Kako sam krenuo na put, znao sam šta će biti fotografija dana…
Odavno sam se kanio da skoknem do Zrenjanina, da se vidim sa prijateljima. To je danas najzad ispunjeno. Dan je bio pun k’o oko i tragovi nervoze su se javili po obodima mog raspoloženja; valjalo je da resetujem to stanje, jer za nervozu nema mesta.
Već u polasku, video sam spektakl na nebu: u jednom času, postojala su tri plana oblaka, u tri sive nijanse – od olovne do skoro bele. Sunce je u nekom času probilo prekrivku i onda je počelo ludovanje boja. Mislim da sam oborio rekord u sporoj vožnji od Kikinde do melenačke krivine, gde sam najzad stao i napravio par panoramnih zapisa situacije na nebu. Evo jednog detalja:
Međutim, fora je u tome što je ovo izrez iz veće fotke – panorame. Evo male verzije:
Nije beg cicija: verzija 4200×1200 vas čeka online.
Da, znam da ima tehničkih nedostataka pri dnu fotke. Ali, ne marim; važno je uhvaćeno, a vremena za majstorisanje nemam. Žurio sam da obradim ovo jer sam umoran k’o pas, a sutra me čekaju nova iskušenja – zato se nisam bavio uklanjanjem šuma u donjem delu slike.
Da li je mišn akomplišd? Odlučite sami. Meni je svejedno. Važno da su tapete postavljene, polica ponovo zašrafljena, prevodioci namireni, prijatelje sam sreo i proveo nekoliko sati sa njima, a ona nervoza s početka priče ostala negde u jarku pokraj puta Kikinda – Zrenjanin.
vauuu, nije da se vidi zakrivljenje al’ ni nemarim.
Ne marim da ispravim.
Па нећемо ваљда да се бавимо уклањањем шума. То су радили стари Словени, и тако је настао глагол који није глагол, треба (од “требити”, моба да се крчи шума).
Дрвеће треба садити, јел’ тако тако је.
п.с. облаци су синтетика. Што кажу, нема доброг заласка без доброг загађења.
šumu si ostavio ali si brda uklonio…. 🙂
Kad bih ja tebi sad rekao da je to mesto na kome se uočava neravan teren, ti mi ne bi verovao, je li tako? 🙂
baš smo se cica, sauron i ja juče vozili kroz kanjon morače, pa primetili da dubina kanjona nije toliko monstruozna kao visina okolnih planina. e sad, kakve to veze ima sa neravninama gornjeg horizonta, pojma nemam.
nego, ja bih deci rođenoj u vojvodini i na primorju podrazumevano delio pasoše – da mogu bez problema da gledaju u mađarsku i italiju, respektivno… 🙂
А, нека, ништа без респекта, односно поштовања.