Baš gledam okolo, pa ne mogu da se otmem utisku: izgleda da je kritičkom prenošenju vesti odzvonilo: svi kao da samo prepisuju. I to na devet lakata.
Moj glavni izvor informacija je, gle čuda, Internet. Protrčim neke veb portale, poslušam preporuke ljudi u čiji sud verujem, do mene svakako prodru viralne informacije za koje me zabole patka… I kako god okreneš, opet saznam više nego što bih hteo.
To da portali neguju površnost, poznato je odavno. To je namerna praksa: površni čitalac se kloni dugih tekstova, jer za njih su potrebni i vreme i pažnja. A ako posetilac bude trošio previše vremena, neće moći da se bavi drugim glupostima poput fejZbučenja i gledanja televizije; ako bude morao da uloži pažnju, zaboleće ga glava od napora. Oni koji vode info portale vrlo dobro znaju za to, pa plasiraju plitke i površne informacije, unapred znajući da će to izazvati dobar odziv.
Jedino ostaje problem generisanja površnih sadržaja. Pošto propagatori površnosti uglavnom i sami boluju od istog socijanog sindroma, to nema druge nego reciklirati informaciju. A kako: lepo prepišeš informaciju ko zna odakle, odrekneš se kritičkog osvrta jer je bitnije da je brzo i kratko nego sporo i raščlanjeno, u dnu vesti napišeš izvor (poželjno – bez linka) i svi srećni.
Najzanimljivije, pak, nastaje kad neki zamlata, poput mene danas, krene da traži izvore, sve u pokušaju da sazna i nešto više. E, to je već detektivska zavrzlama.
Na blogu pcpress.info sam natrčao na informaciju o najvrednijim brendovima na svetu. Zanimao me je pravi izvor prikazane liste, a u dnu je pisalo (sa linkom) da je izvor nekakav BizLife. Kliknem na to i naletim na još jedan prepisivački portal uređen po popularnom naturalno-eklektičnom principu “pičke i krompirače” (pcpress.info se makar drži informacija iz IT sektora, tehnologija komunikacije i sličnih andrmolja). Da bi stvar bila uzbudljivija, tamo pročitam da je vest preneta sa portala sarajevo-x.com. A taj portal, rodila ga majka, još je jedan utovarno-pretovarni skup banalnih vesti koje populus može da gricka kao kikiriki.
(Sad ste vi, kao, ljuti što nisam linkovao ove stranice. A zapravo niste ni svesni koliku vam uslugu činim time što nisam postavio unakrsne linkove.)
A onda, tugo moja jesenja, naglo i neočekivano ostadoh bez daljih pokazatelja: taj portal je potpisao sebe kao izvor vesti… Jeste, aha, kako da ne. Oni su autori te vesti kao što sam i ja autor Ajfelove kule.
Šta ću, kud ću: prešao sam na Gugao. Kad sam postavio upit, imao sam šta da vidim… Ko li je svima ovima preveo to na engleski sa srpskog / bošnjačkog / hrvatskog / crnogorskog / crnotravskog, nije mi jasno…
Da ne pominjem ništa više, jer bih mogao da skliznem u govor koji globalisti ocenjuju kao neprimeren, jer nije zasnovan na prepisivanju, nego na ličnom razmišljanju. A to je opasno ovih dana, jer bi mogli da me pozovu na kafu tamo gde ni po dokumenta ne volim da idem. A ja ne bih, jer niti poznajem nekog kiropraktičara niti mi se daju pare za masažu leđa.
Znate šta, ljudi moji: draže mi je da imam vas pedesetoro, koji dolazite ovamo motivisani sopstvenim nagonom ili provokacijom koju ste prepoznali, nego onih hiljadu koji odlaze na one portale po inerciji. Više mi je stalo da imam kao čitoace vas nekoliko, pa taman da mi svi postanete protivnici u mišljenju, nego da imam sve one koji ne misle uopšte. Pripadnici krda teže nepismenosti, a Suština pasijansa takvima nema šta da ponudi. Čak ni flašu mlakog, kiselog piva.
Moja poenta je u tome da sam danas, kao retko kad otkad je Suština pasijansa pokrenuta, došao do potpunog uverenja da radim pravu stvar. Pa taman teglio k’o magarac.
Nisam iznenađen, ako ćemo pošteno. Samo što nas je bilo četiri i po milijarde kad sam naučio onu krilaticu:
Suma inteligencije na planeti je konstanta. A čovečanstvo raste.
A sad nas je sedam milijardi, koji milion gore ili dole. I zato, red je da budemo gluplji nego pre. Ili možda nije. Ne znam koji odgovor se smatra boljim ovih dana. Što reče jedan moj poznanik: i-aaaa, i-aaaa!
P.S. A ti, profesore, kad već prenosiš sadržaj na svoj blog ne navodeći odakle si prepisao članak i preneo sliku, makar si mogao da napraviš preveden dijagram. Ili bar da prokomentarišeš u čemu je problem: da li ne umeš da prevedeš tuce reči ili ne umeš da koristiš programe za kreiranje dijagrama, pa makar to bio i besplatni online program Google Docs Drawing.
$#$
Preporučujem film “Idiocracy”. Ne verujte slaboj oceni; s obzirom da najviše “udara” po (govn)Amerima, nisu ga visoko (o)cenili.
—
“Imaš jednu kofu od 2 litra i drugu kofu od 7 litara. Koliko kofa imaš?”
Ovo nisam smeo da zaboravim:
“You think Einstein walked around thinkin’ everyone was a bunch of dumb shits?”
“Yeah. Hadn’t thought of that.”
“Now you know why he built that bomb.”
Већ си коментарисао зимус на http://drfairday.blogspot.se/2010/12/ungooglable-content-returns-116000.html, и шта се сад чудиш. Свака шуша може да негде покупи неки отворени код за премуљавање садржаја и направи тзв портал (вратнице? капиџик?) где ће да буде о свему по ништа, све у нади да ће залутали намерници да се сјате да то пуне садржајем.
Сви лешинаре о туђ садржај, а садржај више нема ко да пише, јер оно што би људи хтели да пишу, то овима не треба. Може да изазове болове између ушију на једном крају, да буде досадно по средини, и да буде имбецилно на другом крају скале. Ал’ ниједно од тога није у категорији “звучног залогаја”, где се са две јебитачне реченице створи илузија да садржаја има. Има само звук, и то звекет, као да га је било, ал’ је то жив ми Тодор да се чини говор.
Треба писати.
Ne čudim se ja pojavi, nego patim zbog toga što glupost sve češće odnosi pobedu i postaje standard, dok bilo koji čin koherentnog razmišljanja čak biva odbačen pre nego što bude protumačen. I onda dođe neki infantilni indijanac, tzv. ekspert, zapravo prodavac magle i sumaglice, i stane da mi objašnjava šta treba da radim.
E, to su časovi kada mene boli između ušiju. I kada bih radio sve ono što uskoro nećemo moći ni da pomislimo.
Bas si ta dva sajta nasao da pomenes. Njima je sustina ista. PC Press hoce da ti prenese sve sto se tice IT-a, a ti ako hoces nesto o tome da citas odes kod njih pa procitas. Isto je i sa Bizlife sajtom. Sustina je principa samog medija. Na primer ja sam kod njih jedino citao o protestu u Njujorku, pa sad uzeli sa Gardijana ili index.hr, nema veze. Srpski mediji do juce o tome nisu pisali i sad je kao to postalo kao goruce pitanje.
O povrsnosti srpkih internet sajtova, uopste medija, novinara, se slazem, tu nema sta da se doda, ali zato valjda postoje blogovi:-)