“Zli proroče, ne znam pravo, da l’ si ptica ili đavo,
Da li te je Đavo poslo, il’ te bure izbaciše
Sama, al nezastrašena, u tu pustu zemlju sena
U dom ovaj opsednuti, – zaklinjem te, ah, ne ćuti
Reci, reci ima’ l melem jada, što me izmučiše?”
Reče Gavran: “Nikad više”.
(nastaviće se)
“Prophet!” said I, “thing of evil!–prophet still, if bird or devil!–
Whether Tempter sent, or whether tempest tossed thee here ashore,
Desolate, yet all undaunted, on this desert land enchanted–
On this home by Horror haunted–tell me truly, I implore–
Is there–is there balm in Gilead?–tell me–tell me, I implore!”
Quoth the Raven, “Nevermore.”
