Časovi veronauke su gotovi. Sad treba da mislimo.
Zahvaljujemo se profesoru Kolakovskom na mudrim rečima i živopisnim primerima.
Ovo su bili časovi veronauke kojima je mogao svako da prisustvuje, što je, rekao bih, dobra, baš dobra okolnost. Još bolja okolnost je što to nije bio slučaj, pa su se predavanja odvijala u manjoj grupi, a to je, priznaćete, mnogo udobnije za rad.
Znam da je pohađanje predavanja iziskivalo nešto vašeg vremena i truda. Veoma sam zahvalan na tome što ste podneli žrtvu u vremenu i trudu, a s obzirom na to da ste pokazali kako ste žedni/željni znanja evo još jednog gostujućeg profesora na istom predmetu:
Kasnije, kao istraživač sa značajnim iskustvom ustanovio je i ovo:
A ovo je i objavio, pa sad važi za preporučenu literaturu:
Eto, kao što sam obećao, naučili smo svašta i koješta. Ukoliko želite, podelite s nama svoja znanja i utiske s ovih predavanja. Da vidimo šta ste razumeli, a na čemu treba još poraditi.
Nego, nedelja je danas. Jeste li bili u crkvi?
Evo, da podignem dva prsta da odgovaram.
Kolakovski ruši mitove, sagledava stvari iz drugog ugla, što je za svako poštovanje. Prijatna doza humora približava štivo čitaocu.
Čudni su putevi Gospodnji, te sam čitajući ove redove bio i pod svežim sam utiskom filmova M.Moore-a (Fahrenheit 9/11 i Capitalism: A Love Story). Paralela je neizbežna. Reditelj najprofitnijeg dokumentarca ikada poručuje da u svojoj crkvi proverimo da li je Isus kapitalista:
http://www.huffingtonpost.com/michael-moore/for-those-of-you-on-your_b_308948.html
I opet, čudne li podudarnosti između “God’s away on business” i Bush-ovog odsustva pred 9/11.
I koliko je g.Boža zaradio na NYSE i u ratovima u Persiji ?
Zaključujem seminarski rad:
Lekcija 11, Naravoučenije 4. – Trubimo, trubimo, možda će ispasti kakvo čudo…
Ја се у ствари дивим верницима на храбрости. Ослањати се у животу и шире (овог пута мислим буквално) на једну такву причу, која искључује и пориче логику, која чак ни не ради (али има нешто миленијума накупљених изговора зашто не ради, који су сад већ део саме приче) али узима паре и још им заповеда… захтева озбиљну поделу главе на део који мисли и део који делује противно логици и искуству. Мени се то нешто не разликује од ходања по танком леду уз “ма неће пући”.
Свако за себе нека верује у шта хоће. Ал’ кад то почне да се организује, да гледа да се шири, постаје политика, привуче похлепне и властољубиве у своје редове и престаје да се разликује од било које друге бирократије/власти/мафије.