Danas telefone kupuju samo neupućeni, mi tzv. normalni posedujemo računare koji, eto slučajno, mogu da postanu i deo GSM mreže. U zamenu, svakih trideset sekundi panično proveravamo da li je prenos podataka isključen, jer nam tako operatori deru kožu sa leđa, iako su dobre novce uložili baš u to da prenos podataka, koji nećemo koristiti, bude brži.
Za potrebe ove priče, Jan Vennegoor of Hesselink kupuje mobilni telefon. Mada, zapravo mu ta naprava i ne treba. Imao ga je, jednom davno, 1992. godine, čim su se mobilni telefoni pojavili. I ništa, niko ga nije zvao. Jednom je saznao i razlog – jednom kada je u prevozu čuo Đurađa Talaševića, koordinatora programa za zaštitu svedoka u specijalnim procesima protiv nosilaca organizovanog kriminala kako se žali supruzi: “Sasvim dobro sam konačno sredio imenik, znaš. Jedino ne znam ko mi je ovaj Vennegoorof, zvuči sovjetski.” “Ma, obriši ga, sumnjivo je to meni. I tiše pričaj!”, oštro reče supruga, brzometno procenjujući lica ljudi u dometu glasa njenog neozbiljnog bračnog saputnika. “Jednom komunisti, uvek komunisti. Durađe, Durađe…”, razmišlja ona, dok u glavi Jana Venegoora of Hesselinka bubnjaju njene reči “Obriši ga… Obriši… briši…” Jan Vennegoor of Hesselink histerično ustaje iz sedišta…
Jan Vennegoor of Hesselink se budi i shvata da stoji pored kreveta, užasnut. Polako ga preplavljuje talas sreće: samo je sanjao. Odmahivanje glavom, tuširanje. “Kupujem telefon. Valjda zna nešto taj psihijatar koji me ubeđuje da fudbal igram jer nisam siguran da li više mrzim majku ili školu, kada kaže da se moram suočiti sa svojim strahovima. Konačno, sada je 2013. godina, Nokia je propala, valjda su ostali nešto iz toga naučili.”
Faza nulta: Arogancija
Jan Vennegoor of Hesselink sedi za računarom. “Ne više od 300 evra. Možda su fudbaleri bogati, ali nisu glupi, hehe. Da ima karticu. Da ima dovoljno memorije. Da mu kamera nije prejaka, šta će mi HDR i budalaštine – ali to sam valjda regulisao cenom. Ništa iPhone, Apple Holandiju ne voli i u njoj ne prodaje telefone – valjda zbog onih jabuka što smo ih pesticidne Rusima izvezli. I za ime sveta, da nema ograničenja pri upisivanju imena.”, samopouzdano postavlja prioritete. Računar ćuti.
Faza prva: Negiranje
Jan Vennegoor of Hesselink pretražuje Internet. Redom prolazi sve svetske kompanije koje prave telefone, a koje imaju predstavništvo u Holandiji: Alcatel, HTC, Hyawei, Samsung, Sony(-Erricson). Google pretraživač, u stilu nervozne kamile, ispljuvava gomilu firmi koje prodaju mobilne telefone. No, sve one, od prve do zadnje, najnormalnije, prodaju iPhone. Jedna, čak, isključivo prodaje iPhone. Zvanična Apple prodavnica prodaje opremu za iPhone, ali ne i sam iPhone. “Ne verujem, ne verujem, pa ovo su sve lopovske firme!”, viče Jan Vennegoor of Hesselink u monitor. Monitor ćuti.
Faza druga: Ljutnja
Jan Vennegoor of Hesselink sedi za računarom. “Pa ovi nisu normalni: Budi kreativan, budi različit. Iznenađujuće kompaktan 5 inča HD smartfon. Fantastična kamera. Autentičan zvuk. Moćne performanse. Najbrži pametni telefon na svetu. Šta je ovo, telefoni ili kamere za snimanje Ptice Trkačice? O čemu se ovde radi?” Jan Vennegoor of Hesselink besno udara rukom po stolu. Sto ćuti.
Faza treća: Pogodba
Jana Vennegoora of Hesselinka boli ruka. Razgovarao je, ili bar pokušao da razgovara, sa saigračima, onim ljudima koji izlaze iz autobusa sa slušalicama na ušima. “To je sada telefon. Tako ti je kako ti je”, govore mrzovoljno, i brzo vraćaju slušalice na uši. “Dobro, dobro. Neka vam bude. Android. I to je telefon, može da zove druge ljude, ima sat, ima budilnik. Dovoljno, u redu. Ali hoću da nema sumanutu kameru, može li tako? Pristojna. Mislim, koliko dobra može da bude ako ne dam više od 300 evra? A ne dam, u redu? U redu.” Saigrači ćute.
Faza četvrta: Depresija
Jan Vennegoor of Hesselink je zagledan u jednu tačku. “Kakav sam ja to čovek? Svi imaju takve telefone, pričaju o njima lako i normalno. Da li je moguće da svi ti ljudi telefone kupuju samo zato što ih drugi imaju, samo zato što lepo izgledaju, samo zato što ih mediji bombarduju novijim i neverovatnijim mogućnostima koje nikome ne trebaju? Kakav sam ja to čovek?” Jedna tačka ćuti.
Faza peta: Prihvatanje
“Dobarrrr dan, gospodine, izvolite!”, neprijatno se kotrlja slovo R u prijatnim rečima prodavca. “Dobar dan, mogu li da pogledam Alcatel 997?” “Narrravno. Sjajan telefon”, kotrlja prodavac. “Procesorrr sa dva jezgrrra. 8 MPx kamerrra. Vidite kako je lep, i lak.” “Dobro. Kupujem”, reče Jan Vennegoor of Hesselink. “Odlično, gospodine. Samo da popunim garrranciju” Jan Vennegoor of Hesselink izlazi iz radnje, i rasejano čita ima prodavca: “O’ Briši G. A.” “Naravno”, reče sebi Jan Vennegoor of Hesselink i ubrza korak. Prolazeći pored blještave radnje finske kompanije Nokia, Jan Vennegoor of Hesselink nije zastao. Ni za tren.