A, pa tako mi i treba kad ne pratim sopstveni instinkt…
Pri kraju sam drugog ciklusa u projektu “jedna na dan”, pa polako već pomalo svodim račune. Jedna od najvažnijih opštih pouka je nešto što sam svojevremeno stekao, pa negde usput opet izgubio, i glasi: sledi svoj instinkt. Prosto da ne može prostije biti.
Zapravo, nisu problem neki dobri ljudi koji dobronamerno čantraju, jer oni su manje-više uvek u pravu i žele mi dobro.
Problem su oni koji razmišljaju drugačije nego ja (što nije problem – naprotiv), a onda svoj metod prikazuju kao jedini ispravan, te ignorišu svaki drugi argument. Takvi nisu dobronamerni, nego su verovatno zajedljivi, možda čak i zlonamerni, a rasprava sa njima je čista danguba. Fah-idiote još i mogu da razumem: ima ljudi koji su ograničili svoje delovanje na jednu jedinu temu, na jednu i samo jednu paradigmu, i drže je se slepo u svom nastojanju da svoju priču o fotografiji negde skupo prodaju. Takvima želim svako dobro, bez izuzetka, ali sam konačno razumeo da raspravu sa njima ne mogu da vodim, jer niko ništa ne nauči iz nje.
U to ime, prestaću da ubeđujem ljude u to što radim, nastaviću da istražujem onako kako nađem za shodno i tražiću zrno pouke u svakoj fotografiji koju načinim. Verovaću u sud iskusnih, ali ću poslušati savet samo ako je dat sa namerom da produbim ono kuda sam već krenuo. A dokazivanje – ne. Ne više, osim možda za novac, jer ja sam navikao da se u poslu dokazujem isključivo svojim radom.
Presuda: mišn not akomplišd. Kada sam napravio tu minimalističku sesiju krajem januara, pa odabrao i objavio najprostiju fotku koju sam načinio te večeri, ostao sam nedorečen, jer sam flagrantno preskočio fotografiju koja mi je bila najdraža tog časa. Moglo bi se reći da sam ispao kukavica; a kukavičluk je strašan greh u mom poimanju sveta, pa mi nije pravo što je tako ispalo. Kasno je za kajanje, iako nije kasno za pouku. Ali, ta pouka nije nova i zbog toga ne mogu da je upotrebim kao izvor pozitivne ocene. Onomad sam razmišljao o nekom studijskom osvetljenju, ali to je nešto o čemu ne mogu da razmišljam racionalno i zato bi bilo bolje da krenem ispočetka.
Tako će i biti.