Veća fotografija je ovde. Na fotku nisam nabasao, nego sam je tražio i za pet sekundi pronašao negde na Internetu, na planeti Zemlji. Njen autor mi je nepoznat, ali znam da je to neko ko jeste ili nije pripadnik LGBT populacije, ko toleriše ili ne toleriše drugačije od sebe, ko je ovo slikao da bi se igrao bojama ili da bi poslao svetu poruku, ko se na tom mestu slučajno zatekao ili je na to mesto namerno došao, a odatle je otišao sam ili u društvu, šetajući ili žureći. A sve te opcije, od prve do poslednje, koje god da tačno opisuju kako je zaista došlo do ove fotografije, bile su predmet sopstvene i slobodne volje te osobe.
I u tome je cela poenta, ako uopšte želite da se malo pomučite da razumete ove redove, besnom bojom napisane. I u tome je cela poenta, ako uopšte želite da se malo pomučite da razumete ove redove, besnom bojom napisane. I u tome je cela poenta, ako uopšte želite da se malo pomučite da razumete ove redove, besnom bojom napisane.
U ovoj zemlji ništa više nije normalno (doduše, ponešto je NoRMaLno, ali to nije predmet moje žalopojke), pa je zato valjda prihvatljivo da agresivne, nasilju sklone barabe odlučuju o tome ko šta može ili ne može – od ulice do fudbalskog terena, od školskog dvorišta do TV studija, od pijačne tezge do kabineta premijera. Nazivaju sebe patriotama, šalju poruke koje liče na one uoči Kristalne noći u Berlinu, nalaze za shodno da objašnjavaju kako šta sme da bude. Sutra će doći i meni da govore kako treba da mislim.
I u tome je cela poenta, ako uopšte želite da se malo pomučite da razumete ove redove, besnom bojom napisane. I u tome je cela poenta, ako uopšte želite da se malo pomučite da razumete ove redove, besnom bojom napisane. I u tome je cela poenta, ako uopšte želite da se malo pomučite da razumete ove redove, besnom bojom napisane.