ma koga oni zajebavaju. pomerili su pecin koncert 400 km nadesno, iz jedne u drugu arenu – hajde dobro. gsp ne vozi do zagreba, ovako ću busplusom na svirku, na nekom sam i dobitku. nego, problem: sad mi predstoji zamešateljstvo oko zamene ulaznica.
nakanio sam se u petak da ih pozovem i priupitam za kombinatoriku. internet im zna broj telefona, pomislio sam, te sam se obreo na sajtu eventima. kontakt: veza na dnu, sitnim slovcima. odem ti ja tamo, kad ono druga strana, opet kontakt. kao da hoće da provere jesam li ja baš načisto da hoću da ćaskam s njima. treća strana, piše call center, valjda da odbiju one koji ne znaju anglosaksonska narečja. i broj telefona koji počinje na 090. poslednji put kada sam zvao takav broj bilo je pre tridesetak godina kada sam imao neku devojčicu u skoplju. valjda su eventimovci (eventimsteri, eventimoši?) čuli da se stara juga razbucala u međuvremenu?
Menjali su se automobili, žene, životi, muzika, nosači zvuka u kolima, al’ to ostade konstanta. Valjda zato što sam upravo tada postao ozbiljan slušalac muzike & muškarac. 
