Crna Gora: The Desolation of Smaug

Naš specijalni reporter je bio na putovanju u Crnoj Gori. Da prostite.

Dobrodošli u Berane! Grad na obali reke Lim, ispod brda Jasikovca, čuvara vajarskog dela Bogdana Bogdanovića. Tipičan gradić kakvih ima svuda: korzo (sada se to zove pešačka zona); burek, limunada i brdo urmašica za smešne pare kod Miška; kružni tok, pumpa, autobuska stanica, pijaca (subota je pijačni dan), osnovna škola, gimnazija, bolonjski fakulteti, pristojna bolnica. Cigančići mole za cente (ili dinare), gradski pjesnik se šepuri, klonirane devojke crne kose se drže za ruke, zagrljeni momci u trenerkama šetaju ili sede po kafićima dogovarajući gde će da prebiju pedere.

Nastavite sa čitanjem… “Crna Gora: The Desolation of Smaug”

Hvala ti, živote

Znatan broj nesporazuma, sukoba i nezgoda u duhovnom životu jednog naroda dolazi otud što mnogi nepozvani i nesposobni ljudi osećaju potrebu da brinu narodnu brigu, da “strepe” za budućnost naroda, da ga brane od opasnosti koje samo oni vide.

To su ljudi koji veliku i nezajažljivu sujetu svoje sitne i uske ličnosti prenose na opšti plan… Od takvih duhom malih ljudi postaju često veliki gonioci novih istina i mučitelji.

Ivo Andrić

Zvuči poznato, a? Prepisano iz svakodnevice svih onih koji su u stanju da čitaju ove redove, ma odakle dolazili. Sumorna stvarnost se obrušila na sve nas i čini da u grčevitoj borbi za opstanak zaboravimo sve ono što nas čini ljudima, uvučemo glavu među ramena i žmurimo dok pored nas prolaze komšije, prijatelji, kolege, rođaci, slučajni prolaznici… sve u nadi da neće primetiti da smo se, ne svojom voljom već okolnostima, promenili.

E, nećemo tako. Zbog toga smo danas ovde – da slavimo život!

Nastavite sa čitanjem… “Hvala ti, živote”

Pivokopir

Čoveku usfalilo piva, pa je trknuo do kopir-mašine.

Eh, ovo se podvodi pod novu rubriku “šbb šbb”. Smile with tongue out

Jedna na dan (3-86): 24. septembar 2013.

Došlo doba za konačni test. Da vidimo gde smo, kakvi smo i šta se tu uopšte dešava.

Znate već: Duga Cev je moja omiljena igračka već nekoliko dana. No, tu sam primetio neke teškoće, ustanovio nešto što bi moglo da bude pravilo, ali to je bilo potrebno proveriti u praksi. Što ono kažu – da izađemo na crtu. Već sam znao koji objekat je pravi za test kapaciteta oštrine. Popodne u poslednjem satu svetla je bilo potaman i baš mi je došlo zgodno da napravim pauzu. A test je pokazao sledeće:

Jedna na dan (3-86), 24. septembar 2013: Test oštrine Duge Cevi

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-86): 24. septembar 2013.”