Kako se čovek lako prevari. Ne možeš proceniti drugog čoveka dok ne prođeš sa njim razne situacije…
Uglavnom, desilo se ovo: moj stari znanac, angažovani multimedijalni umetnik, čovek koji je navikao da misli svojom glavom, otpisao je negde na fejZbuku kako ne veruje onom novom ministru zato što je raščupan. Dobro, de: ne reče to direktno tako, nego mu je uputio preporuku da se očešlja ako želi da mu se veruje. Nisam izdržao, otpisao sam komentatoru u otvorenom pismu govoreći kako ja dotičnom ministru više ne bih verovao baš ako bi se očešljao. Čoveka su doveli da da rešava probleme kulture štapom i kanapom, jer drugih resursa nema, tako da je to ispao posao koji je teži od većine drugih kojih bi mogao da se setim. Koliko čujem, pokrenuo je samo neke skromne poteze koje je do sada uopšte mogao. Na prvi pogled, to nije mnogo. Ali je časno i vredno podrške.
Svašta se tu dešava u glavama prosečnog gledaoca. Izvedite nekog pred kamere, recite gledaocima da se on bavi politikom i time ćete ga automatski žigosati u glavama posmatrača. Neće da mu veruju. A zaboravljaju pritom: verovati čoveku i verovati da taj čovek može nešto da uradi u ovoj zemlji gliba – to nikako nije isto.
Dakako, to ne znači da treba odustati.
A što se tiče petparačkog napada pomenutog poznanika, neka mu je prosto. Od sada ću na njegove javne istupe gledati drugačijim očima. Šteta koju je načinio svojom nepromišljenom replikom ostaje zauvek.
Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 22. septembar”
