I u našim ušima.
Čudo se, dakle, desilo. Nakon što je hrvatski promoter bankrotirao usred poslednjih priprema za koncert Petera Gabriela 5. oktobra u Zagrebu, koncert je premešten u Beograd. Razlika je u manjim troškovima i ušteđenom vremenu koje ću imati nego da moram da stižem u Zagreb. 
A nakon što sam video Gabriela uživo u Budimpešti (suncetižareno! prekjuče je tome bilo tačno 25 godina!), nisam prestao da čeznem da ga vidim na celovečernjem koncertu. Čežnju je samo pojačao snimak koncerta iz Milana 2003. godine, koji sam gledao ne znam više koliko desetina puta. U dva navrata (ovde i ovde), već smo gledali isečke sa tog neverovatnog koncerta. A sad da pogledamo kraj formalnog dela, kakav je najavljen i na ovoj turneji.
Ako ste mislili da smo se odmarali, prevarili ste se. Ako ste očekivali da preispitamo svoje stavove, prevarili ste se. Ako vas je đavo naveo da se nadate nekim kapitalnim promenama, prevarili ste se. I da ne zaboravim najvažnije: ako vam je bilo po volji da na Suštini pasijansa osvanu neki sadržaji koji se mogu eksploatisati i bez aktivnog angažovanja prostora između ušiju, grdno ste se prevarili. Zaboga, pa šta ste očekivali? Da počnemo da kačimo mačiće i kučiće po ovom blogu?