Molim za reč.
Pre toga, da se prisetimo. Doduše, na engleskom, ali verovatno ćete razumeti dovoljno čak i ako niste baš vični tom jeziku.
I reč.
Day: September 24, 2013
Rastanak
Danas mi ništa nije potaman. Naiđe dan kada ništa ne ide kako treba, ma koliko se trudio. I, tako, misli se roje. A čim se roje, a ja ne mogu da nađem čarobno dugmence da ih isključim, znam da ništa dobro neće da ispadne. Odvedu me pravo tamo gde ne bi trebalo da budem. Gde boli…
Život je ponekad brutalan, ali naučiš. Itekako naučiš!
Hoće grom u tornjeve
Transfer blama – predsednik Srbije o Nikoli Tesli
Volim Marfijeve zakone. Recimo: Ako vredi terati, vredi i preterati. Ali moram da priznam da mi je ipak sledeći omiljen: Možeš se odbraniti od budale, ali ne i od super-budale.
Poštovani čitaoci Suštine Pasijansa, naš specijalni izveštač, Glugenije Svemogući, nesrećnom igrom slučaja bio je u Njujorku baš u isti čas kada je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić u istom tom Njujorku otvarao spomenik Nikoli Tesli. Glugenijev izveštaj prenosimo u celini, baš kako ga je objavila i zvanična prezentacija predsednika. Možda je suvišno reći, ali ipak napomenimo: ukoliko smatrate da ne osećamo nikakav ponos povodom promocije našeg specijalnog izveštača na predsednikovom sajtu, potpuno ste u pravu. Naprotiv.
Takođe, koristimo ovu priliku i da vas podsetimo kako u filmskom jeziku postoji pojam transfer blama, čiji naziv govori sam za sebe: mi, gledaoci, odjednom počinjemo da se stidimo zbog toga što uopšte prisustvujemo sceni u kojoj se junak filma sramoti. Ta se tehnika izdašno koristi u romantičnim komedijama, i obično je zaobilazila govore državnika… sve do sada. Uživ… ovaj, samo hrabro!
Nastavite sa čitanjem… “Transfer blama – predsednik Srbije o Nikoli Tesli”
Najduža prava linija na moru
Jedan mali kuriozitet: najduža prava linija kojom biste mogli da plovite morem, a da ne zveknete u kopno, jeste ona od Pakistana do Kamčatke. Ili od Kamčatke do Pakistana, kako vam drago. 
Evo i prikaza te putanje:
Jedna na dan (3-85): 23. septembar 2013.
Ne mo’š svetu ugoditi! 200/320 mm mi je mnogo. Oj živote, skote…
Duga Cev još uvek ne silazi sa fotoaparata: ne mogu da se naigram. No, dobro: iz faze ushićenja prelazim lagano u fazu ovladavanja. Tokom pauze posla, a baš sam ga dosta da radim tokom dana, izašao sam na terasu i napravio mali test graničnog gubitka fokusa. I usput sam se igrao opcijama kadriranja – u smislu “boktemazo, koliko još moram da idem nazad da bi sve stalo u kadar”. Eh: 200 mm na čajka formatu je ekvivalent 320 mm, a to je već mnogo za svakodnevnu manipulaciju. Nisam mogao da verujem da ću jedva živ uspeti da naguram ovu scenu u kadar, jer ovo je sa najdalje tačke na mojoj terasi.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-85): 23. septembar 2013.”