Optički kabl nije od bakra (sreća naša)

Jedna sveža vest me je podsetila na domaći slučaj od pre petnaest godina, kada su lopovi prevazišli sami sebe…

U vesti koju nalazim na sajtu B92, saznajemo kako su Gruzija i Jermenija ostale bez Interneta zbog 75-godišnje starice iz Gruzije koja je presekla optički kabl tokom skupljanja starog gvožđa, verovatno misleći da će moći da proda komad kao sekundarnu sirovinu.

Šta zna baba šta je optički kabl… Ludosti sveta nemaju granica…

U međuvremenu, dva podatka mi žuljaju mozak i ne mogu da protrčim bez komentara.

Prvo – da li je moguće da neka država nema redundantni link, optički prsten, rezervnu trasu ili tako nešto? Pa i vrapci znaju da u tehničkim sistemima ove vrste ne postoji pouzdanost od 100% – ta pouzdanost jeste 99,95% i to je ste visoko, ali nije apsolutno. Samo jedna jedina rezerva povećava broj devetki u decimalama, koliko ono beše, za još dve. I da bi stvar bila još luđa, pri kraju vesti saznajemo da ovo nije prvi put da se tako nešto desilo. Dve godine od prošlog slučaja? Pa za to vreme su mogli da opašu još jedan optički kabl oko Zemlje. I jedan oko Meseca.

Drugo što mi je zasmetalo je dramatični i preuveličani ton kojim je predstavljen problem, koliko god on zapravo bio realan. U vesti se kaže, doslovno:

…ova nesvesna sabotaža je imala katastrofalne posledice. Veb korisnici u zemlji sa 3,2 miliona ljudi ostali su 5 sati bez neta.

Ovo je, pretpostavljam jedna, razrađena informacija, a ne dve nezavisne. Prvo, reč “katastrofa” se olako koristi. Čak i sa svojim rudimentarnim poznavanjem tehničkih sistema za komunikaciju, znam da je potrebno vrlo kratko vreme za lociranje prekida kabla, a ta baba nije mogla uzeti više od nekoliko metara nadzemnog voda – što znači da oštećenje može da se ispravi brzo; daleko je to od bilo kakve katastrofe. I zaista, prekid je trajao pet sati. Pa šta? Koliko glup primalac vesti treba da bude pa da poveruje da je nastala neka katastrofa zato što je Internet negde bio u prekidu pet sati? I to je baš cela populacija dve države, njih 3,2 miliona, tad nešto radila na netu, pa je prekid izazvao gubitke?

[EDIT: kabl je ipak bio podzemni, a baba je nazvana “ašov-haker”, piše Guardian]

Ma haj’te, molim vas. Cirkus koji je baba napravila je sasvim dovoljno zanimljiv da ne dosoljavate vest pokušajem da ga predstavite kao katastrofu.

Sve ovo me prisetilo na jedan slučaj iz 1996. godine. Baš beše ovo doba godine: sticajem raznih okolnosti, moj kolega Mario i ja smo se zatekli kasno uveče u hotelu “Fantast” pored Bečeja, gde smo u zlo doba saznali da nema raspoloživog smeštaja zbog nekog poslovnog skupa koji se upravo održavao. Šta je, tu je, pomislismo: ako možemo da telefoniramo… Mogli biste, reče ljubazni recepcionar, ali telefonske veze su u prekidu. Uh, nezgodno (a to beše vreme pre nego što su mobilni telefoni uzeli maha i mi ih nismo imali ni u snovima)… Pa šta bi, upitasmo.

Bilo je to da je ekipa lopova ukrala devet kilometara (!!!) telefonskog kabla sa stubova na trasi između “Fantasta” i najbližeg čvorišta. Kako tolika količina kabla nije mala, trebalo je vremena i resursa da se krađa počini. Tako je i bilo: trasa telefonske žice je išla par stotina metara od puta, po ataru. Lopovi su imali mali kamion, radili su u po bela dana, a čak su nosili i neke narandžaste kombinezone da bi bili manje sumnjivi. U to doba, prekidi telefonskih veza u “Fantastu” su bili česta pojava, pa niko nije paničio. Reakcija je usledila tek sutradan, kad je prekid trajao mnogo duže nego inače… Nije mi poznato da li je policija pohvatala lopove. Verovatno jeste – kako da prodate toliko bakra, a da vas ne primete?

(Via)