Ova fotka je ispala slučajno baš danas. Bila je planirana jedna takva, pa nema veze ni ako je malo “preko reda”.
U jednoj grupi na fejsbuku razvila se kratka diskusija o verzijama nekih starijih novčanica u Jugoslaviji. Usput smo svi naučili ponešto, a ja sam se setio da sam negde zaturio novčanicu od 100 dinara, “crvendaća” koji na poleđini ima nekakve kombajne u žitu. Ne, nisu kombajni: sad vidim, u katalogu numizmatičara, da je to bio Dubrovnik.
Jasna je videla taj komentar, pa mi dala novčanicu koju ona čuva – sto dinara iz 1946. godine. To nije ta na koju sam mislio, ali svejedno, i ta je zanimljiva. Nekad poprilično vredna, ta novčanica je opstala u raznim modalitetima sve do gorepomenutog crvendaća, a zatim do denominacije iz 1965. godine… No, nije meni bogzna koliko do numizmatike, pogotovo ne do sećanja na novčanicu od 500.000.000.000 dinara (poslednju sam poklonio jednom Englezu –vredelo je videti tu facu!), nego sam suzio pogled na detalje. Palo mi je na pamet da iskoristim teksturu ovog primerka novčanice i izvučem detalj iz nje. Evo rezultata:
Sesija je bila improvizovana, kombinovao sam prirodno i veštačko osvetljenje, a fokus u sredini je dobijen pri ekspoziciji, mada sam malčice pojačao zamućenje u postprodukciji.
I što bi rekao Sofronije Leghorn: mišn, ovaj, mišn akomplišd.