Ne bih da komentarišem previše, jer biste u tom slučaju imali ideju da sam zauzeo ovu li onu stranu – a nisam. Jedina činjenica je to da veoma poštujem i priznajem kao umetnost sav taj napor iluzionista da serviraju nešto nesvakidašnje i zapanjujuće. I tu ne vidim ništa neobično niti čudno. A David Copperfield je kralj iluzije.
Verujem da ste bili dovoljno pažljivi da primetite kako se pokreću ti “kontrolni” prstenovi. Ako niste, pogledajte opet. Ideje radi, zamislite kako je Copperfield vezan nečim za plafon i ubedite sebe kao je to vidljivo (npr. fluoroscentno plavo ili ružičasto), a onda pratite kad i kako se putanja kontrolnih prstenova ukršta (ili ne ukršta) sa tom zamišljenom (?) vezom.
Aha, sad ste ukapirali?…