Вршидба праксе

Мом оцу је стигао позив. Пошто је мало матор за те ствари, оставио ми је да га погледам. Неко предавање о здрављу, уз бесплатну вечеру.

Хм… звучи сумњиво. Дођем, погледам, на коверту печат неке фирме, дакле јесте сумњиво. Питам се већ шта ли то продају. Осим здравља, наравно.
И ево позива преда мном, на столу. Скоро да не знам одакле да почнем. А, да, од гуглања. То је компанија Хигму из Чантавира, чији лого је радила нека векторска фирма из Мађарске, с којом су у некаквој групи са гомилом других фирми одатле, а из чијих имена нисам доконао око чега су се то груписали (осим мајстора за израду логотипа). Агрегатори веле да се баве “неспецијализованом трговином”, да фирма ради али је у некаквој врсти блокаде рачуна, но то су агрегатори, њима није веровати, они знају о свакоме по ништа, не проверавају, не освежавају, то је туто бајато.

Нађем тако и сајт саме фирме, на чистом енгрпском:

а можда је требало да га читају мађарски, цомпоњ?

Од целе фирме… укупно једна особа је видљива, ем члан ем директор. Имао бих ипак целу једну примедбу, исту коју сам упутио критичарима тендера (оног вагона с угљем што се качи иза локомотиве) за бусплус, којима се није свидело што је конкурс био само на ћирилици: ако хоћете да послујете негде, а не знате језик, каква сте ви фирма ако вам је скупо да платите преводиоца? У овом случају, ако се у Чантавиру говори претежно мађарски, ако сте фирма, платите лектора да не изгледате шантаво.… Nastavite sa čitanjem >>

Jedna na dan (178): 25. septembar 2012.

Jedna fotka oko čije obrade sam se premišljao danima. Bilo mi je teže da odlučim kako ću je obraditi nego da je uslikam…
Neša je velemajstor fotografije i opet sam zaboravio da ga šutnem u cevanicu zato što ne radi dovoljno. Ima čovek drugih briga u životu, to mu priznajem kao olakšavajuću okolnost. Nego neću da ga ostavim na miru, jer kad biste videli njegove radove, bilo bi vam jasno… E, sa njim sam prošetao Kalemegdanom, prvi put posle trideset godina, ne računam protrčavanje uoči koncerta Santane podno zidina pre neku godinu.

Uglavnom, prepustiti se ćaskanju i spontanom slikanju beše odrednica za nedeljno prepodne; a efikasna putanja kojom me je Neša proveo je nešto vredno pamćenja. Iznad terena Crvene zvezde znao je da mi pokaže prolaz za topove na zidu. Da je bilo bolje svetlo, imao bih bolji ulov sa terena, No, u poslednji čas, pogledom sam uhvatio nešto vredno pažnje:

Jedna na dan, 25. septembar 2012: Branitelji zidina

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>