Day: September 15, 2012

Da se vratimo na jedno staro mesto…

Đavolja Varoš će vam ispričati hiljadu priča. Ako posetite to neobično mesto, možda ćete moći da prepoznate neku od njih u slikama koje budete videli pred sobom. Kad smo posetili Đavolju Varoš poslednjeg dana Nišvila, nama je to bio drugi put da pohodimo to mesto; našim prijateljima beše prvi put.

No, možda bih i propustio jedan detalj da me Jasna nije upozorila na njega. “Gledaj, ovo zbilja izgleda kao kolo svatova iz te legende!”, reče.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (144): 22. avgust 2012. (ret.)”

Stigli smo kući. Selekcija fotografija je bila berskonačno spora, jer smo se tek onda prisećali svakog detalja koji smo overili. I to smo najpre premotali ona najblesavija mesta…

Nošenje 1450 grama foto-opreme u ruci celog dana, i pored sjajnog rešenja u vidu hand grip kaiša, predstavlja muku živu (“tražili ste, evo vam ga!”). Međutim, i taj tihi atak na zglavak desne ruke je šala mala u odnosu na grč ruke na mišu kad pokušavate da svedete 1500 fotografija na nešto koliko-toliko dostižno. Trajalo je dugo. Ako ništa drugo, bar je bilo zabavno… I onda, tokom trijaže, odvojio sam i “rezervne” foto-zapise koji su vredni deljenja u okviru projekta “jedna na dan“. Počinjem sa najblesavijom.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (143): 21. avgust 2012. (ret.)”

Ponedeljak posle Nišvila: put kući. Tačnije, dug put kući. Što duži, to bolji. Četrdeset kilometara s puta zbog ručka, e to je to…

Krenusmo tako u dva auta iz Niša za Kikindu, unapred planirajući da se put oduži kroz Kučajski kraj, Levač i Šumadiju, pa ako stignemo na Avalu, stigli smo. Ako ne, nikom ništa. Prvi pit stop, kafa i reorganizacija, organizovan je u nekoj blesavo opremljenoj piceriji u Paraćinu.

“Znam za par zanimljivih mesta u okolini gde bismo mogli da ručamo”, reče poZZdravljač. “Ima neka terasa nad Moravom u Ćupriji, ali ako se ne žurimo, možemo malo da se svratimo s puta, pa u Grzu na pastrmku ili štogod ispod sača!” Ubedi me u dve reči! Cicika i ja smo odmah uskliknuli na ideju o dobrom mesu, Jasni je svakako bilo svejedno (mesa joj bilo preko glave posle Niša) i tako završismo u Grzi. A to je, bar u mom tanjiru, izgledalo ovako:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (142): 20. avgust 2012. (ret.)”

Poslednje večeri Nišvila, detalji su mi upadali u kadar…

Nedelja na Nišvilu je vreme kad se istutnji poslednje, a onda sutra sledi pakovanje, pa na put. Biću iskren: bilo mi se malo već smučilo da fotografišem festival – srećom, nije bilo nikakvog moranja, pa sam meračio da uhvatim neki snimak za koji ću reći “to je to”. Dan pre poslednje večeri smo proveli na mestu koje sam takođe već ranije apsolvirao fotoaparatom (osim nekih posebnih detalja, o tom potom) i ne bih se ni trudio da mi nije upalo u oči.

A to beše baš ono što sam mislio da ću uloviti prethodne večeri.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (141): 19. avgust 2012. (ret.)”

Treće večeri na Nišvilu, sustigao nas je umor…

Jasna je najbolje opisala kako izgleda boravak na Nišvilu: “Šteta što nemamo vremena za banju posle Nišvila. Pre Nišvila je beskorisno, a posle je neophodno!”… Te subote, izigravao sam turističkog agenta, pa sam upriličio veći kombi za celu družinu oldvejversku, a bilo nas je ukupno dvanaestoro u Nišu tokom festivala, pa sam je odveo u vinariju Jović u Potrkanje, gde su poseta i degustacija prošle slavno. Ali, fantastično vino, klackanje u kombiju, goveđi repovi posle… Sve je to presudilo da nam nije bilo do svirke te večeri. Otišli smo, zadržali se sat i po vremena, pa se vratili na spavanje.

Spustio sam loptu i sa fotoaparatom: slikao sam samo nekog ludaka iz Izraela koji sam svira desetak duvačkih instrumenata i proteruje ih kroz sekvencer, pa tako pravi kermes od muzike… Da sam imao snage, verovatno bih uživao u tom nastupu. Ovako, jedino što sam podneo je bila slika pre njegovog nastupa.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (140): 18. avgust 2012. (ret.)”