Danas se prisećamo prerano otišlog Richarda Wrighta, velikog a skromnog muzičara, čoveka koji je dao glavnu komponentu za blend po imenu Pink Floyd. Potcenjen zbog svoje sklonosti da prećuti napade, Rick Wright je bio povučen dok ga nekako nisu naterali da se pridruži Gilmourovoj turneji nakon albuma On an Island (2006). Danas gledamo nešto što smo već gledali na Suštini pasijansa, ali ne mari: vredno je. Reč je o konačnoj verziji jednog od najjačih komada Pink Floyda; zapis potiče sa koncerta u Gdanjsku. Odvojite pola sata i poslušajte ovo.… Nastavite sa čitanjem >>
Day: September 29, 2012
Vikend bioskop: Jednostavni Simon
Vreme je da se malo odlepimo od anglosaksonskih filmskih ostvarenja. Danas je na redu švedski film (ipak ne akcioni).
Originalni naziv: I rymden finns inga känslor Godina izdanja: 2010 Reditelj: Andreas Öhman Glavne uloge: Bill Skarsgård, Martin Wallström, Cecilia Forss Trajanje: 85 minuta… Nastavite sa čitanjem >>
Смислио сам виц… овај, нисам… тетки лек…
У време док су се вицеви још препричавали уместо да се преводе са интернета, били смо јако брзи да их измислимо и раширимо. Дешавало се да се догађај још не заврши, а виц о њему већ стигне свуда. Например, “што је Авдо моро д’иде у Италију”, добре три недеље пре него што су нашли леш Алда Мора.
И увек се нашао неко да пита “ко ли измишља све те вицеве”.
За већину умотворина је пожељно да се зна чије су. Чувене изреке остају запамћене по ауторима, аутори по њима. За позоришне комаде се зна ко их је писао, за… Nastavite sa čitanjem >>
Umesto motivacionog predavanja…
Treba vam motivacija? Kad naučite da prepoznate sopstveni mir, naći ćete i motivaciju. U međuvremenu, umesto feng-shui-new-age-apa-drapa-op-drp predavanja, sa vama delim motivacioni dokumentarac o strasti za dostignućem.
Ne treba vam onaj new age evangelista da biste otkrili prave ludake. Za razliku od prodavca magle i sumaglice, ovaj ne prodaje ništa. Kupi zrno strasti od čoveka koji klepa sokoćalo od 1958. godine, a da čak nije u stanju da hoda.
Prepoznaj istinu koja je pred tobom i ne zaboravi da uzvratiš kad budeš mogao i imao čime… Nastavite sa čitanjem >>
Jedna na dan (181): 28. septembar 2012.
“Šta ti je bre to? Pa to izgleda kao slika Brace Azarića!” – reče mi danas Jasna, kad je u prolazu videla fotku koju upravo obrađujem. Tog časa sam znao da sam na dobrom putu.
Ovo poređenje sa furioznim stilom slikanja našeg prijatelja Brace Azarića nije bilo slučajno, jer motiv je prilično isti. Jedino što Braci za sliku 80×55 treba petnaest minuta da je naslika, a meni je trebalo pola sata da dostignem to što sam zamislio… Nisam dovoljno vešt da obradim brzo fotku prema zamisli, pa moram da eksperimentišem i radim polako.
A slika k’o slika, tražio sam rešenje za jedan HDR zapis koji je morao da bude baš takav da ti na časak zastane dah. Nije baš da zastaje dah, ali svejedno:
