Nek’ mrtvi zaigraju

Trkeljišući pre neki dan po informacijama o koncertu Cranberriesa, naleteh na vest da mi još jedan dragi bend gostuje u okolini.

Kao što je slučaj sa svim egzotičnim jelima specifičnog ukusa (sušijem, kavijarom, afričkim gusenicama…), Dead Can Dance možete da obožavate ili ne podnosite, nema sredine.

Gornja pesma preuzeta je s albuma “The Serpent’s Egg“, objavljenog 1988. godine. Zanimljivost je da sam pomenuti album (na kaseti) kupio na ulici u istom cugu kada i dva albuma Petera Murphyja, što onomad pomenuh u ranijem prilogu popodnevne muzike.

Nema mi druge, moram za Peštu narednog meseca…

Autobus!

Ovako dramatičan trejler niste gledali odavno.

Jedino, majku mu, uvek mora nešto da fali: jedno osam busplus kontrolora na stajalištu i jedno dva komunalna policajca da izmlate onog kretena koji slika fotoaparatom po autobusu. Ovako, jeste da deluje zanimljivo, ali to nije to… Nedostaje šarm smrdljivog beogradskog vazduha, prljavih trotoara i izdrndanog asfalta. Evropska dekadencija! Horor! Dabogda se ta unija raspala pre nego što stignemo da potrošimo sve pozajmljene pare u pokušaju da im se priključimo, verovatno u svojstvu evropske baba-sere.