Jedna fotka oko čije obrade sam se premišljao danima. Bilo mi je teže da odlučim kako ću je obraditi nego da je uslikam…
Neša je velemajstor fotografije i opet sam zaboravio da ga šutnem u cevanicu zato što ne radi dovoljno. Ima čovek drugih briga u životu, to mu priznajem kao olakšavajuću okolnost. Nego neću da ga ostavim na miru, jer kad biste videli njegove radove, bilo bi vam jasno… E, sa njim sam prošetao Kalemegdanom, prvi put posle trideset godina, ne računam protrčavanje uoči koncerta Santane podno zidina pre neku godinu.
Uglavnom, prepustiti se ćaskanju i spontanom slikanju beše odrednica za nedeljno prepodne; a efikasna putanja kojom me je Neša proveo je nešto vredno pamćenja. Iznad terena Crvene zvezde znao je da mi pokaže prolaz za topove na zidu. Da je bilo bolje svetlo, imao bih bolji ulov sa terena, No, u poslednji čas, pogledom sam uhvatio nešto vredno pažnje:
Ovo je, što se kaže, ispalo da se scena sama namestila. Održavana je nekakva košarkaška utakmica na Zvezdinim terenima, obezbeđenje je raspoređeno okolo, uključujući prolaz na zidinama koji nema ogradu, a nije da nije visoko. Meni tamo nije bilo prijatno (vožnja balonom je jedno, a strah od visine drugo), pa sam se povukao dok je Neša uhvatio par zanimljivih snimaka. I onda mi pade u oko da bih mogao da napravim jednu fotku sa ograničenom oštrinom. I eto je pred vama: postprodukcija je bila ograničena i svela se na kontrolu granica svetla (uključujući vinjetu) i poigravanje sa zasićenjem i jačinom boja. Imao sam stotinu drugačijih ideja sa ovom fotkom, ali na kraju se pokazalo da je najjednostavnije rešenje ujedno i najbolje… Kao i uvek.
Presuda: mišn akomplišd. 
Najpre, zahvaljujući ograničenom kadriranju, nisam imao problem sa oštrim svetlom koje je vladalo (bilo je to oko podneva), a raspored objekata je dozvolio da zamutim pozadinu kako treba. Pa još taj drečavi prsluk koji redar nosi: legao je k’o budali šamar i kao kontrast rđi na površini topa. Eto vidiš: kad te hoće, onda te baš hoće.
Da li sam sad miran od Kalemegdana sledećih trideset godina, to ćemo još videti.