Na današnji dan pre 65 godina, rođen je Mel Collins, jedan od najviše poštovanih saksofonista Velike Britanije, čovek čiji studijski i scenski opusi su toliki da je to teško poverovati. Tim povodom, danas slušamo jednu numeru iz alternativnog opusa prog rock grupe King Crimson (tzv ProjeKcts).
Poslušajte ovo pažljivo. A vredi i pogledati ovaj video rad, zaslužuje pažnju.
Neću ovom prilikom govoriti mnogo o maniru muzike koja je objavljena kroz ProjeKcts; evo linka ka ovom projektu, pa lovite dalje… Jedino da primetim: čak i restlovi radova muzičara okupljenih oko Roberta Frippa vrede više nego nečiji magnum opusi.
Reč više o magičnom saksofonisti.
Da pokušam ovako: Eric Burdon; Alexis Corner; Humble Pie; Uriah Heep; Phil Manzanera; Eric Clapton; Dire Straits; The Rolling Stones; Gerry Rafferty; Jim Capaldi; Bad Company; Joan Armatrading; Roger Waters’ Bleeding Heart Band; Pete Townshend; Rick Wright; Caravan; Camel; 10cc… Ima još, na svu volju.
Nema mnogo muzičara koji su sposobni da se toliko prilagode matičnoj muzici onih koji ga pozivaju – da uspeva da ostavi trag na toj muzici. Mel Collins je neko čije prisustvo se doživljava kao garancija visokog nivoa i kvaliteta sadržaja na sceni. Poput velikana scene kakvi su, recimo, Simon Phillips i Tony Levin (sa kojima je ukrštao puteve mnogo puta), Mel Collins pokazuje manir velikog džentlmena u svom majstorstvu. On će vas svojim sviranjem za sva vremena kupiti posle samo nekoliko taktova; i dok se osvestite, on je već vratio fokus nekom drugom muzičaru, jer majstorima ne treba mnogo prostora da bi dokazali svoju moć.
Biće zanimljivo da ulovite, ako ste spremni i zainteresovani, rad grupe Kokomo: tu je Collins pokazao najviše od svog autorskog pristupa u muzici koja nije blage veze imala sa onim što se na Ostrvu dešavalo ranih sedamdesetih, kad je bend funkcionisao. To je zvučalo poput benda koji je nešto ostao dužan negde u Njujorku, pa zbrisao preko bare. Takav funk se nije slušao u klubovima Londona dok se nije pojavila grupa Kokomo. Collins je samo šraf u toj garnituri, ali važan.
Zabave radi, overite dugo diskografsko učešće Mela Collinsa i potražite svoju omiljenu ploču tamo. Trik je u tome što ćete takvu ploču naći tamo, ama kakav god stil da negujete u svojoj fonoteci. Više ne mora da se kaže.