Jedna od neverovatno važnih grupa u mom muzičkom odrastanju je bila America – pretežno akustičarski trio momaka koji su i te kako znali da napišu i izvedu dobre pesme.
Eh… Zbog ove pesme sam patio što nemam dvanaesterac…
Bile su rane sedamdesete, zlatne godine za pop-rock, vreme kad je muzike bilo mnogo kao i danas, ali mesto joj se znalo po kvalitetu koji nije određivan samo popularnošću. Eh, to su bile godine kada nije bilo greh razmišljati svojom glavom i donositi vlastite zaključke o stvarima i ojavama…
Neću ovog puta mnogo da pričam kako i zašto se dešavalo svašta oko pesama “Horse with No Name“, “Lonely People“, “Ventura Highway” i drugih sa možda najbolje kompilacije neke grupe sedamdesetih. O tome ću kad uskoro nastavim sa pričama o mojih 125.
Komentari su onemogućeni.