Obrnulo se vreme.
Dan koji je za nama bio je prvi jesenji. Mislim, ima još kalendarskog leta, a bilo je već i hladnih i sivih i kišnih dana. Ali, u ovom su se sve kockice sklopile u jedan tmuran dan koji je više ličio na kasni oktobar nego na rani septembar. Uspeo sam da zabeležim trag tog vremena.
Kada bih tražio idealan izraz raspoloženja na ovoj fotki, prebacio bih je u klasičnu monohromatsku, podigao joj kontrast i strogo kontrolisao koliko sivila sme da ostane na slici. Tu školu sam, da prostite, prošao još kao klinac u hemijskoj fotolaboratoriji; previše umekšavanja vodi utisku toplog, što ovde nije slučaj. No, preduzeo sam drugu blasfemiju na slici – jeste, uklopio sam tri ekspozicije – i tako dostigao kontrolu detalja. Nešto sam izveo kako sam prethodno zamislio, nešto je ispalo drugačije nego što sam očekivao, ali tu je presudila namera da se ne zadržim na sceni predugo. Sledeći put neće biti HDR, nego duga eskpozicija sa stalka, sa malim otvorom blende i bolje dirigovanim balansom belog. Najzad, opet ću parkirati Punto u bankini (na kojoj ga je i Google maps snimio još 2008. godine), pa ću meriti belo na njemu.
Idemo dalje. Vreme je za šetnju po kiši.