Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Medvjed i svinja i s njima vuja
grmnuše gromko prava oluja:
– Budalo ježu, bodljivi soju,
zar tako cijeniš straćaru svoju?!
Koliba tvoja prava je baba,
krov ti je truo, prostirka slaba.
Štenara to je, tijesna i gluha,
sigurno u njoj imaš i buha!
Kućicu takvu, hvališo mali,
za ručak dobar svakom bi dali!
Rekoše tako, njih troje, ljuti,
dok mudra lija po strani šuti.
(Poema “Ježeva kućica”, Branko Ćopić)
Kako to izgleda nekima dok posmatraju nas koji se ne mičemo od kuće…
Autor gotovo da je potrefio sve.
Morao sam da se ušunjam u Zabranjenu zonu. Ne izgleda tamo baš kao u filmu Stalker, ali jednako opasno po život…
Pre godinu dana, šetamo Jasna i ja tako Sentom bez osobitog razloga… Mislim da nam je bilo dosadno, pa smo otišli u Sentu na kafu… Isto tako bez razloga, ušli smo u neku prodavnicu nameštaja, kad tamo – kao da je Andy Warhol zakupio deo radnje…
Jedno je vodilo drugom, i tako… Ana u svojoj sobi od onda ima ovu fotelju.
Ana večeras nije bila kod kuće, očigledno, a meni je trebalo deset minuta da pripremim scenu (od čega je sedam minuta odvojeno na proboj do mesta za postavljanje aparata) i dva minuta da uhvatim pet ekspozicija. Morao sam malo da kloniram štošta po slici, jer je bilo raznih andrmolja kojekuda po sobi…
Tek, odavno se ja kanim da uslikam ovu fotelju-šaku. Eto, žuta minuta se desila večeras; štrikliram jednu temu sa spiska, a beležim mišn akomplišd. Samo, sledeći put bolje da potrošim pet minuta više na pripremu, a onda petnaest minuta manje na postprodukciju…