Zašto neću da popustim nasilnicima nad jezikom

Dve su stvari presudile da objavim ovaj tekst. Jedno je moja izmenjena odluka da nakon nanesene lične uvrede zastanem u besmislenoj raspravi; kad bih stao, ispalo bi da ja grešim. Drugo je moja organska potreba da se usprotivim licemerju.

U ime nedavne tvrdnje najpoznatijeg mokrinskog kvazi-intelektualca po kojoj je jednako ispravno napisati (i reći) “mađarski” i “madžarski”, odlučio sam da mu prištedim nešto malo novca za kupovinu novog izdanja Pravopisa i da odande prepišem član 33 koji se nalazi u poglavlju o glasovnim promenama i koji osporava valjanost te tvrdnje.

Ali, da krenem redom.

Ovaj na slici je onaj makaronac iz Austrije, a ne moj sagovornik. No, obojicu krasi vanredna i nadasve principijelna istrajnost u očuvanju izrečene tvrdnje. Jedino što makaronac nije pokušao da sakrije tragovre za sobom.Kasno sinoć, u jednoj grupi na Fejsbuku, jako me je nažuljalo to što je jedan diskutant uz zanimljivu arhivsku fotografiju iz doba pre Prvog svetskog rata, koju je sam postavio, upotrebio imenički pridev “madžarski” umesto “mađarski”. Takav oblik glasovne promene je arhaičan i danas se smatra neispravnim, na šta sam upozorio diskutanta. Usput, takvo iskrivljavanje glasovne promene, ako je namerno, ponekad ima konotacije provokativne uvrede pripadnika mađarske nacionalne manjine, a tako nešto doživljavam i kao ličnu uvredu – ne zbog sebe, nego zbog svojih decenijama vernih prijatelja, među kojima ima i Mađara.

Moja opaska je, po svoj prilici, dirnula u ego autora poruke, koji je izneo tvrdnju da nijedan oblik nije pogrešan.

Nisam bio začuđen tom reakcijom, jer je dotični poznat u širim krugovima u mom gradu kao neko ko ne voli da mu se oponira. Čak, bivao sam lično upozoren na to u par prilika kad sam se kanio da mu repliciram na neke teme. No, oreol intelektualca, koji dotični gospodin sa očiglednim trudom održava oko sebe, predviđa i ponašanje intelektualca, verovao sam naivno. Pravi intelektualci koje poznajem (i od kojih sam naučio toliko da danas ne umem da premerim) po pravilu su ljudi koji će uspravno dočekati i prihvatiti ukazivanje na omašku ili grešku koju su napravili, ponekad čak ne štedeći reči zahvalnosti zbog skretanja pažnje na nju.

Ljudski je grešiti, setiće se svako kome je ljudska priroda objašnjiva rečima.

Nastavite sa čitanjem… “Zašto neću da popustim nasilnicima nad jezikom”

Idealno glupiranje za nedelju popodne: 241543903

Ovo postoji odavno. Poenta je da se održava, jer od opstanka ovog projekta zavisi sudbina civilizacije.

Stvar je prosta. Niko ne zna kako je započeo projekat numeričkog imena 241543903, ali mnogi znaju da je projekat preživeo do dana današnjeg. Po nekim verzijama, sve je počelo 2009. godine na portalu Tumblr kao projekat za zamlate i to je započeo neki umetnik po imenu David Horvitz.

Prosto je: svi su pozvani da pošalju fotografiju sebe sa glavom u zamrzivaču, tako da usput obeleže fotku brojem 241543903. Zašto baš taj broj, to više niko ne zna, ali niko se nešto ni ne trudi da pronikne u značenje tog, inače, beskorisnog broja.

Fokus projekta danas je oličen na Google pretrazi slika. Evo, ovako kao na linku ispod ovog teksta.

Predlog aktivnosti za nedelju popodne: projekat 241543903!

Budete li se fotografisali sa glavom u boksu za led u vašem frižideru, ja perem ruke od vaše inicijative. Ali, ako ste se već potrudili, nađite neki portal na netu koji uredno koristi obeležja (tags) i postavite broj 241543903 kao obeležje.

A zašto biste to učinili, pitate? Nemam pojma! Đ! DŽ! Svejedno! Ispravno je i jedno i drugo!

Jeste, ima nas koji bismo mogli da učinimo to. Ja ne, nema potrebe. Severac duva ka meni, pa mi je već hladno. Štaviše: zaledio sam se. Brrr, ama… G…. mi se u d….. smrzlo.

Potrovaše nas, zlikovci!

Jednočinka inspirisana napisom u tabloidu Teklić °

To nam posipaju ovaj... kont.. komtr.. kemtrejlsa...Jul, nedeljno prepodne; sunčano vreme. Pastoralna slika jedne tarabe između dva dvorišta. Bila bi tišina – ali iz jednog dvorišta dopiru zvuci metle praćeni jedva artikulisanim glasom. Uz malo pažnje, najzad prepoznajemo salvu standardnih psovki iz srpskog nacionalnog folklora.

– Živka, jesi li zgotovila ručak?

– Ma kakav ručak, crna Perso, celo dvorište mi posuto nečim što podseća na kemtrejls!

Nastavite sa čitanjem… “Potrovaše nas, zlikovci!”

Nisu tri stava, nego četr’…

Manijakalno dobro!… Smile with tongue out

Sloboda. Jednakost. Bratstvo. E, k-hm, i sigurnost.

Liberté, égalité, fraternité… sécurité?

(Via)

Glava 7: Vuk

Požuri lija, nečujna sjena,
paperje meko noga je njena.
Dok juri tako uz grobni muk,
pred njom na stazi, stvori se vuk.
-Grrr, kuda žuriš, kaži-der lovcu;
možda si negdje pronašla ovcu?
– Idem da doznam – lija sve duva –
zašto jež kuću toliko čuva.
-Eh, kuća, trice! – veli vuk zao.
-Ta ja bih svoju za jagnje dao!
Poći ću s tobom jer volim šalu,
hoću da vidim ježa – budalu!

Vuk, po običaju, misli da je veoma pametan...

(Poema “Ježeva kućica”, Branko Ćopić)

Japanski narodnjački pristup reklamama

Znate li za one reklame koje je nemoguće prepričati? Evo jedne takve. Primetićete da vam uopšte ne smeta to što ne znate japanski… Ninja

 

Auh, Marinko će ovo voleti toliko da će na kraju imitirati Disappointed smile

(Via)

Fotografija dana, 16. jul 2011

Rekoh li ja? Samo je trebalo da žega prestane, da se izbacim iz kuće na nekoliko sati – i to je to.

Jasna i ja smo celo popodne proveli u Novom Miloševu, sa kratkim izletom u Novi Bečej, naspelo nam da popijemo kafu na obali Tise. U Novom Miloševu se u subotu održala kulturna manifestacija pod nazivom “Štrudlijada”. Eto, svako selo se trudi da smisli nešto zanimljivo o sebi, a Banaćani i Bačvani najviše vole da jedu, pa tako širom ravnice postoje kobasicijada, slaninijada, razna takmičenja u kuvanju paprikaša (čobanskog, ljutog, ribljeg, svakakvog), danas sam čuo i za kajganijadu, Kikinda odavno ima Dane ludaje sa sve odeljkom pod imenom “banatski fruštuk”, a Novo Miloševo već osmi put pravi štrudlijadu. Sad, nismo uhvatili detalje samog takmičenja, ali to je od manje važnosti. Mnogo važnije beše to što je polovče štrudle koštalo 300 dinara. Čist bezobrazluk, ali, ajde-de, kupili smo dva parčeta. Annoyed

Slikao sam sve i svašta, kako to dolikuje puštanju s kućnog lanca. Imam bar četiri potpuno nezavisne teme iz kojih bih mogao da izvučem fotku dana. Međutim, samo jedna sesija je načinjena skoro-pa-namenski: to su suncokreti koje sam uslikao nakon što sam zbog njih stao u kraj druma negde na pola puta između Novog Miloševa i Novog Bečeja. Dobra sesija, mada je ugao sunca bio loš, ali snašao sam se primerenim uglovima u kadru i postprocesiranjem… Evo odabrane fotke:

Fotografija dana za 16. jul 2011.

Uzgred, celu sesiju možete pogledati ovde.

[EDIT: pre je bilo na fejZbuku, ali sad je takav pristup blokiran. Preseljeno na Minus.]

Sesiju sam počeo krupnim planom jednog suncokreta, što mi je poslužilo tek kao fotka-sonda, da ispitam svetlo i parametre. Tek posle sam uočio da na cvetu radi pčela, pa sam nastavio namerno loveći pčelu; ovo je izrez.

Tema kao tema, klasična je za sve outdoor fotografe u ravnici, ma kom fahu pripadali. Sa te tačke gledišta, mišn akomplišd. Ali, pomenuh već pre par dana da mi je Jasna usadila ideju o “uplakanim suncokretima”. Dok još nije prošla sadašnja faza pre zrenja (dok je sredina cveta ovako svetla), valja uhvatiti kapi kiše na suncokretima. Ako se posreći, eto takve fotke i ovde… Hot smile