Da bih dobio fotografiju koja mi se dopada, morao sam da zasučem rukave.
Možemo diskutovati da li postoji granica u obradi fotografije. Neko će poreći da bilo kakva obrada koja izaziva distorziju ima smisla, jer to više nije ono što je oko videlo. Neko će, pak, baš da navali da obrađuje fotku ne bi li načinio ono što misli da je njegovo oko videlo. Negde korak van tog puta, nalaze se one obrade za koje niko ne osporava da su drugačije od prirodnih, ali da u nekom smislu imaju nešto što se može nazvati interpretacijom. Ako posmatrač prepozna tu interpretaciju ili je makar paušalno prihvati onakvom kakva mu se plasira, to znači da je obrada imala smisla.
To vam pričam zbog ove fotografije:
Sad bi bio red da objasnim šta se to ovde dešava.… Nastavite sa čitanjem >>
Više ne znam kako sam naišao na strip 
Tako se i nastavilo: najčešće na jednoj, a ponekad na nekoliko nastavljenih cedulja, autor beskompromisno opisuje savremeni svet oko sebe na način čija suptilnost je baš na pilećem nivou. Ta sirovost je očaravajuća: na kraju, kako autor sam kaže,