Anti PowerPoint Party

Interesantan vid napada na pogrešno prepoznat uzrok problema.

Uvek je svemu kriv softver; ponekad i hardver. Čovek nikad ničemu nije kriv. Je li tako?...Ne, ne brinite: nema ovde informatike. Kad sam započinjao Suštinu pasijansa, dao sam sebi reč da vas neću zamarati glupostima kao što su računarstvo, informatika, a pogotovo softver od ove ili one vrste. Oni koji su frustrirani zbog ove ili one pojave u primeni računara moraće da potraže utehu na nekom drugom mestu.

Elem, pijuckam ja tako ranu jutarnju kafu zorom oko podne i prelistavam novotarije na svom fejsbuk profilu. Tamo naletim na objavu Pura Moce:

Maločas sam se učlanio u anti-power-point partiju.
Mrzioci power point prezentacija, to možete i vi! 🙂

Odem na matični sajt da vidim o čemu je reč. Kad tamo, na stranici The Cause, ugledam sledeće:

PowerPoint izaziva štetu po nacionalnu ekonomiju (Švajcarske, prim. Grba) koja dostiže iznos od 2,1 milijarde CHF.

Štaviše: šteta u celoj Evropi iznosi 110 milijardi evra… Ova torta ima i šlag: predlažu upotrebu papirnih tabli (flip-chart) umesto projekcija slajdova. Autor proklamacije ide i dalje u svojim radikalnim stavovima i bez uočljive namere da se kontroliše, pa čak predlaže i nacionalni referendum koji bi vodio zabrani upotrebe PowerPointa.

Hajde da malo zastanemo na ovom mestu.

Nastavite sa čitanjem… “Anti PowerPoint Party”

Bonobo majmuni

Hodaju uglavnom na dve noge, razumeju vatru, razumeju asocijativne fraze čoveka-sagovornika, nije im stran koncept pisane komunikacije, prave namenske alate da bi rešili složene zadatke… Možda je došlo vreme da preispitamo pojmove inteligencije i kulture…

Za početak, da ne pričam mnogo: pogledajte ovu prezentaciju na TED konferenciji. Nažalost, nema prevoda na srpski ili neki od bliskih jezika, ali verujem da nećete imati problema da razumete ovo izlaganje.

Najpre, da razlučimo jednu stvar: da li ste uopšte znali za bonobo majmune? Meni negde zvoni to ime, možda sam nekad uhvatio neku kraću priču negde na TV, ali nisam uopšte nisam povezivao da je to posebna vrsta čovekolikog ili velikog majmuna (ape, a ne monkey, kako bi se to terminološki razdvojilo na engleskom jeziku). Većina nas zna za šimpanze i gorile u Africi i orangutane u jugoistočnoj Aziji – i to je to. Bonobo je imao sreću da se provuče ispod radara, jer prirodno stanište mu je vrlo ograničeno.

Nisam dovoljno upućen da bih komentarisao ovo što sam video i saznao. Ostaje mi samo da slegnem ramenima i složim se sa konstatacijom gospođe Susan Savage-Rumbaugh da ovde moramo govoriti o kulturi, a ne o biologiji.

A kao krajnja pouka ostaje potreba da saznajemo i učimo više kako bismo mogli lakše da razumemo…

…Za razliku od onih, da ih ne imenujem onako kako sam pomislio o njima, koji misle da je svet nastao pre 6000 godina i da čovek već zna sve što može da se sazna (i shodno tome, oni su “u stanju” da objasne sve). Ne bih hteo da pokvarim atmosferu slasti novog saznanja misleći na kreacioniste i ine zamlate, ali znajući da ih ima i u mojoj neposrednoj okolini, sve se plašim da će se naći neki koji će napasti i ovo mesto. Samo izvolite, neću vas cenzurisati, obećavam. Iako većina kreacionista zasluži da im se gurne prljava čarapa u usta već u prvom minutu izlaganja.

(Via)

Kad dizajneru bude dosadno…

…onda nastaju kojekakva čuda.

Video klip na koji sam natrčao na blogu Bits & Pieces sklopljen je od sadržaja na čuvenom sajtu Worth 1000.

 

Uzgred, ne klikćite na matične linkove ako danas imate više posla. Upozoreni ste. Neka klip bude dovoljan za sada.

(Via)

Fotografija dana, 6. jul 2011

Još jedna fotka oko koje sam se kanio mesecima…

Fotke na temu proticanja vremena su relativno česte na raznim foto-art portalima. Jedan od meni omiljenih motiva je duga ekspozicija koja hvata sekundaru na više mesta. Večeras sam se iskušao na tu temu: skinuo sam oba zidna sata koja imam u kući, pa sam se malčice igrao njima.

Vrlo brzo sam došao do optimuma od ekspozicije 5 sekundi, f/8, ISO 50. Balans belog sam postavo ručno, jer je bela pozadina sata dozvolila da fotoaparat premeri boje. Dakako, fotoaparat je bio na stonom stalku, a okidanje odloženo za dve sekunde da ne bih nehotice mrdnuo aparat. Onda sam se malo igrao u postprodukciji, jer mi je još tokom slikanja palo na pamet da bi forsirano visoko zrno moglo da pomogne u efektu. Tako i bi. Evo odabranog rezultata:

Fotografija dana za 6. jul 2011.

Najzanimljiviji detalj beše upravo obrada sekundare, koja nije bila dovoljno osvetljena (crvene je boje). Biosam zadovoljan tek kad sam izolovao boju sekundare, a onda selektivno zatamnio uhvaćenu boju i pojačao boju na njoj. To je izazvalo zgodan efekat na minutnoj kazaljci, a to je dalje proizvelo dobar efekat kad sam dodao zrno na fotku. A, da: ispalo je zgodno i to što su kontrast i zrno uspeli da sakriju razne fleke na pleksiglasu koje nisam uspeo da uklonim pre sesije, a pokušao sam. Ipak, tom satu ima već dvadeset godina – dobro da uopšte radi. Sat radi, a meni poen: mišn akomplišd.