Day: July 12, 2011

Google u slavu hrama Vasilija Blaženog

Danas, na dan svetih apostola Petra i Pavla, navršilo se 450 godina od osvećenja hrama Vasilija Blaženog u Moskvi i Google to obeležava prikladnom sličicom na matičnoj strani pretrage.

Navršilo se 450 godina od osvećenja hrama Vasilija Blaženog

Dovoljno je da kliknete na doodle (ovde ili na sajtu) i dobićete brojne linkove, od kojih neki upućuju na razne zanimljive priče o ovom prekrasnom objektu. Izvesno već znate da se hram nalazi na Crvenom trgu u Moskvi, a nije teško pogoditi da je reč o jednom od najlepših pravoslavnih hramova na svetu.

Ova fotografija hrama Vasilija Blaženog je povezana direktno sa portala wikimedia.org - upotreba je dozvoljena pod GNU licencom.

Ali, možda niste znali da je Ivan Grozni, koji je naručio gradnju hrama, naložio da se graditeljima iskopaju oči kako ne bi ponovo napravili takvu lepotu. Možda niste znali ni to da je sam Staljin (koji se, inače, školovao za sveštenika u mladosti) u poslednji čas sprečio rušenje hrama — koji je smetao prolasku tenkova na redovnim paradama!…

Ispredaju se brojne priče i legende o ovoj crkvi, a većinu od njih nije moguće proveriti. Kako god: ova građevina je jedan od glavnih razloga što bih želeo da pohodim Rusiju (do sad nikad nisam bio tamo).

Prema današnjoj vesti na sajtu RTS koju sam upravo našao, zvona na hramu se danas nisu oglasila, jer je u Rusiji proglašen dan žalosti zbog izginulih u brodolomu na Volgi. Nisam znao za tu vest jer već danima nisam pratio vesti, zgađen talasom budalaština na domaćem terenu.

Fotografija dana, 12. jul 2011

Danas sam navijao za Marinka; završetak je bio spektakularan.

Pa dobro, ne baš spektakularan, ali svakako sam se izvukao od registarske tablice sa sufiksom ČY ili WŽ ili, kao moj prvi komšija, ĆĆ. “Ne pitaj previše, biće kako te zalomi”, reče Marinko, profesionalac na planu registracije vozila (otkad imam auto, nemam pojma kako ide procedura; to sve on odradi). “Ako ne budeš dobar, tražiću da ti uvale sufiks LJNJ”, zapretio je i to je bio kraj rasprave.

I tako… Da skratim priču: naš Punto od danas nosi tablicu KI-010-ED.

Današnji zadatak je bio da slikam tu tablicu bez blica i bez stalka u pola devet uveče. Ovo je ekspozicija od 1/5 s iz ruke, doduše desna šaka mi je bila oslonjena o branik:

Fotografija dana za 12. jul 2011.

Ništa posebno: tako sam fotku i zamislio. Kao što rekoh, iskušenje se odnosilo na količinu svetla; čovek se lako prevari u ovakvim uslovima; ipak, bilo je pola devet i bilo bi nerealno očekivati da se može slikati tek tako u “idiot” režimu. Kasnije sam, čisto poređenja radi, napravio par ekspozicija uz pomoć blica – ama, neupotrebljivo po definiciji, koliko god da je ispalo čisto. Ukratko: mišn akomplišd.

TEDx Belgrade

Beograđani, zavidim vam. Sutra se u vašem gradu održava direktni prenos dela konferencije TedGlobal 2011.

Ovaj tekst i logo prenosim doslovno, sa adrese .

[EDIT, septembar 2011: Adresa više nije aktivna…]

Šta je život? I kako možemo da živimo bolje? Od tajni bioloških procesa koji se dešavaju u našim telima do kulturnih predstava u našem društvu; od tehnologija i resursa koji život čine mogućim i lepšim do tema koje definišu našu humanost – ili joj prete: TEDGlobal 2011 će slaviti život u svim formama.

TED Global 2011 će se održati u periodu od 11. do 15 jula u Edinburgu u Škotskoj.

U galeriji O3one TEDxBelgrade će u sredu 13. jula direktno prenostiti sesije 4, 5, 6 i 7 TEDGlobal 2011 konferencije. Ulaz je slobodan.

Potvrdite svoje učešće na Facebook stranici ovog događaja.

Uzgred… Za ovo sam saznao prateći ovaj blog preko ovog portala. Bila bi i Suština pasijansa tamo, ali iz nekog razloga ovaj blog nije administratorima po volji, jer ni posle tri prijave nisu prihvatili moj blog na spisak. Pretpostavljam da je to zato što dva prethodna bloga koja sam vodio na Blogspotu nisu preživela, pa sad admini misle da neće preživeti ni ovaj. Pa, dobro, šta da se radi, to je njihovo pravo; ja svakako ne mogu da objašnjavam tim ljudima šta se sve promenilo u mom životu u poslednje vreme i zbog čega mi je Suština pasijansa toliko važna.

Uh. Upravo sam uhvatio sebe da lažem.

Mogu da im objasnim, ali ne želim. Prijavljivaću im blog svakih petnaest dana dok nekome od nas ne dosadi.

Portal 500px.com

Kad smo već sve na 500, da vam skrenem pažnju na foto portal za koji sam juče čuo. “E, ćuo! Hod’o!”, rekoh i priključih se…

Otvorio sam profil na 500px. Klikni ovde da vidiš više.

Na prvi pogled, 500px je just another photo portal, mesto kakvih ima 999 na Vebu. No, ima tu nekih zanimljivih pojedinosti. Jedna koja mi je privukla pažnju: postoji razuđen sistem RSS fidova koji se mogu dalje plasirati (fotke po grupama, favoriti, čak i pridruženi blog). A nešto još zanimljivije, o čemu nisam do sada razmišljao, ali nikad se ne zna: 500px je u partnerstvu sa photo stock portalom Fotomoto.com. Ovog puta nisam imao ideju da prodajem fotke (to je ozbiljan posao kome čovek mora pažljivo da se posveti), ali zašto da ne, neka stoji na stand by. A ako nešto i svirne, pa bože moj, neću se gaditi. Smile

Kako god, već sam zadovoljan time što postoji veoma udoban način za javno prezentovanje fotografija. A s obzirom na to da je mesto relativno novog datuma – i da je čak i Scott Kelby izjavio da mu je drago što se našao tamo – nisam se mnogo dvoumio, uključio sam se. To će biti mesto na koje ću izdvajati odabrane radove. Zasad samo kao prikaz portfolija, a jednom posle… Vidjet ćemo, što bi rekli slijepci.

Moći će da se preveze u jednoj turi

Procesorski blokovi prvog računaraNa citat dana me je podsetio stari drugar iz ranih dana IT praistorije.

 

Računari budućnosti bi mogli biti teški samo jednu i po tonu.

Časopis Popular Mechanics, 1949.

 

Ovo na slici je jedan detalj u jednoj od soba koje je zauzimao Eniac. Ovo su, ako dobro vidim, vakuumske cevi. Zamislite 12 miliona takvih cevi na prostoru od 15 x 15 mm – tako, otprilike, izgleda konstrukcija prosečnog procesora široke potrošnje, kakav postoji u vašem računaru.

(Tnx Saša via FB)

Glava 2: Lijino pismo

Jednoga dana, vidjeli nismo,
Ježić je, kažu, dobio pismo.
Medeno pismo, pričao meca,
stiglo u torbi poštara zeca.
Adresa kratka, slova k’o jaja:
“Za druga Ježa
Na kraju gaja”.
U pismu piše:
“Ježurka, brate, sanjam te često i
mislim na te.
Evo ti pišem iz kamenjara guskinim perom.
Divno li šara!
Dođi na ručak u moju logu, požuri samo,
ne žali nogu.
Sa punim loncem i masnim brkom
čekat ću na te, požuri trkom.
Nježno te grli medena lica
i pozdrav šalje lisica Mica”
Jež se veseli: – Na gozbu, veli,
tu šale nema, hajd da se sprema.
Ježurka Ježić lukavo škilji,
pregleda bodlje i svaku šilji.
– Ako bi usput došlo do boja,
nek bude spremna obrana moja.

Stiže pozivnica od lisice Mice...

(Poema “Ježeva kućica”, Branko Ćopić)

500

A, šta reći? 500 priloga za 111 dana. Četr i po na dan.

Petsto? Suncetižarenoebem!

Pa dobro, nije to nešto strašno puno, ali implicira da bi za 1111 dana objavljivanja trebalo da imam 5005 priloga, zar ne? Stavio sam podsetnik u kalendar za 7. april 2014. godine, da proverim kako stoji stvar. Moraćete da se strpite do tada da biste videli izveštaj.

A nekako se mislim, teško da će ikad biti udobnije nego što je sad.

Pa toliko blog postova nije ni Kardelj napisao...

Vreme je i za prikladnu muzičku zavesu: The Hooters – 500 Miles.

 

Aj’ pa živeli!

Muzika je stanje duha

…A ne tehnologije.

 

Šta mislite, koliko hiljada sati studijskog rada je bilo potrebno da se ovo napravi?