Zanimljiva tema, prihvatanje izazova i – rešenje na kvarnjaka. Priznajem, bio sam lenj.
Ovog puta, izvinite, malo više priče pre fotografije. Kome se ne čita, neka skroluje do dna.
Sinoć sam na jednom blogu posvećenom fotografiji čitao o nekim predlozima za ideje koje bi trebalo da animiraju posvećenike. Jedna od ideja beše baš ova koju neumorno sprovodim svakodnevno skoro već četiri meseca – projekat “jedna na dan” ili “mojih 365”, kako ko voli da ga nazove. Beše još dobrih ideja, na primer za ljubitelje ulične fotografije: odaberite jedno mesto, stavite fotoaparat na stalak, pa štopericu u ruku i slikajte svakih n sekundi (recimo, svakog minuta); hm, ovo me je podsetilo na naviku glavnog junaka u filmu Smoke – sećate li se šta je Auggie radio svakog jutra tačno u 8:00? Još zanimljiviji predlog: krenite sa neke karakteristične tačke u gradu, gde ćete napraviti neku fotku. A onda krenite u šetnju, brojeći korake. Posle stotinu koraka, stanite i nađite najzanimljiviji kadar koji umete, šta god to bilo. A onda još sto koraka, pa još… Dok vam prija šetnja. Ili: ograničite se na 36 ekspozicija, kao nekad sa jednom rolnom filma, i u intervalu od ujutru do uveče napravite foto-reportažu na temu koja asocira na najinteresantniji novinski naslov koji budete ugledali kad priđete kiosku.
Beše još toga, ali već prepoznajete obrazac: smislite neku ograničavajuću šemu, a zatim pokušajte da razvijete maksimum svoje kreativnosti dok fotografišete poštujući nametnuti zadatak. Ove vežbe su dobre, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog poente onog vica u kome Bosanac izjavljuje da su za najveći mogući merak potrebne tesne cipele – joj meraka kad ih sazuješ!…… Nastavite sa čitanjem >>
Iz razloga koje nisam u situaciji da navedem, prinuđen sam da podsetim vas, redovne posetioce, na osnovnu premisu ovog bloga. Ovo je čisto kopiranje jednog od osnovnih akata Suštine pasijansa. Takoreći plagijat. Nekad se govorilo “original falsifikata”, ali to je neka druga priča.