Po toplom danu i ono malo pameti ispari. Znao sam šta ću, ali nisam znao kad ću: prošlo jedanaest uveče kad sam se pomerio prvi put…
Vrućinčina, pa to ti je.
Nisam znao šta ću. Padale su mi na pamet čak i ovakve gluposti: da se podvrgnem vrućini, pa da uslikam graške znoja na čelu; ili da uhvatim momentalno isparavanje kapi vode sa haube auta… Ali, bilo mi je pretoplo da napravim ijedan korak.
Kako je prokrastinacija preuzela dan, tako sam se smestio pred TV sa dva litra vode i gledao sam History Channel u pauzama dremanja. U neka doba se probudim, pa vidim kako u nekom dokumentarcu pričaju o ona dva pečata na reversu novčanice od jednog dolara. I tu mi došla na pamet ideja za izvedbu fotke dana.
Nisam sujeveran, ali u novčaniku već godinama nosim novčanicu od jednog dolara. Ja to velim da je za seme… I ko bi rekao da ću na kraju postati američki plaćenik. Primetio sam i ranije kako se ljudi neopisivo lože na levi pečat, onaj na kome postoji svevideće oko iznad zarubljene piramide. Nekad me je zabavljalo, a danas mi je svejedno, Čak i pomažem u sprdnji, pa kažem kako su to vanzemaljci, a piramida je, dakako, svemirski brod.
Kako god bilo, dodao sam u zadatak da istaknem samo pečat, a ne celu novčanicu. Evo verzije koju sam na kraju proglasio konačnom:
Dvoumio sam se između ove fotke, na kojoj sam eliminisao periferiju pečata, i druge na kojoj je sve jednako. Ta druga bi pobedila da sam slikao ceo dolar kako valja. No, nije mi se dalo da pravim aranžman stalka i svetla da bih dobio fotku bez distorzija, a novčanica je svakako previše izgužvana da bih je prikazao celu. Možda je ovo moglo i bolje, ali meni je još uvek toplo, iako je izvesno da će klima uređaj raditi cele noći… Mišn akomplišd ili nije, kako god, samo da malo zahladi.