E, sad samo još i ovo…

Šta li će sad da traže? Da svi nose čiste čarape? Da kerušu Milu pošaljemo u Matarušku banju? Da pečemo rakiju samo od slovenačkih šljiva?…

Š'a je bilo, džiberi! Jeste l' me našli, a? 'Ste svi tu, a?...Pa ja kao da živim ispod kamena… U deset uveče saznam za vest dana. Mada, kao sam propustio nešto bitno… Ili jesam?… Nisam?…

Uglavnom: u’vatilo poslednjeg ‘ajduka. Koga ćemo sad da ‘vatamo? Šta će sad da nam uvale kao i zahtev? Da svi osnovci znaju da reše sudoku? Da se donese uredba o zabrani sviranja blok-flauta u svim prostorijama koje nemaju sertifikat klase ISO14000? Da se zabrani prodaja mleka koje u sebi uopšte ima masti?…

Znam! Sad bi trebalo da zatraže da izručimo Džimija Hofu! Na njihovom mestu, baš bih to tražio kao preduslov za početak pregovora o mogućnosti nastajanja šanse da se preispita pokušaj uklapanja uslova za razgovor o nameri Srbije da se kandiduje za potencijalno članstvo u EU. Računam, ako izručimo Džimija Hofu do Bogojavljenja 2013. godine (pod uslovom da nas pre toga ne rokne po tintari smak sveta 21.12.2012 u 21:12:02), ući ćemo u EU već u subotu u podne 2077. godine.

Zavući će oni nama opet nešto, ne plašim se ja.

Još njega da isporučimo, pa dosta.

Rekao bih ja šta zaista mislim, ali naći će se opet ona zamlata da me drnda, koristeći svoje spektakularne intelektualne kapacitete drvene advokature, pa bi ispalo da podržavam onog Pospanka ili, još gore, one ludake s vrha zemunskog keja.

Uostalom, đ.

Google u slavu Gregora Mendela

Danas je 189 godina od rođenja Gregora Mendela, začetnika klasične genetike. Tim povodom, Google je lansirao prikladni doodle na svojoj matičnoj stranici za pretragu.

189 godina od rođenja Gregora Mendela

Gregor Johann Mendel (1822 – 1884)Gregor Johann Mendel (1822 – 1884) je rođen u selu Heinzendorf u Šleziji u Austriji. Sudbina ga je navela da postane fratar, ali to mu je omogućilo da se dalje školuje.

Mandel je sprovodio eksperimente nasleđivanja osobina graška u generacijama koje je kontrolisano ukrštao. Njegov rad o hibridima je objavljen u zborniku radova, ali nije prepoznat, čime je razočarano prestao sa svojim daljim istraživanjem. Do smrti je ostao anoniman, a njegov rad nepriznat u naučnim krugovima.

Međutim, multidisciplinarno znanje i strogi metodološki pristup svojstven istraživačkoj nauci nisu apsolutno ni po čemu različiti od današnjih metoda primenjene genetike. Do tih radova dolazi nekoliko naučnika tek 1900. godine. Šesnaest godina posle Mandelove smrti, njegov rad je najzad prepoznat i priznat. Dva Mendelova pravila nasleđivanja danas su priznata kao temelj primenjene genetike.

(Via)

Sutra poslednje sletanje spejs šatla

Budite svedok događaja ako možete: jedno poglavlje istorije osvajanja svemira se sutra završava.

Misija STS-135 se završava sutra, a time i čitave era programa Space Shuttle. Očekivano sletanje šatla Atlantis je u 5:56 ujutru po lokalnom vremenu na istočnoj obali SAD – u 11:56 po našem vremenu.

Slika je isečak sa sajta www.nasa.gov. Kliknite da biste se našli na stranici misije.

Video feed koji NASA obezbeđuje uobičajeno je dovoljan za sve zainteresovane. Pratio sam sletanje misije STS-134 (poslednji let šatla Endeavour) i stream je tekao bez ikakvih problema iako je na vezi jednog časa bilo preko 150.000 gledalaca.

Ne znam koliko ću biti opterećen poslom oko podneva, ali gledaću da ispratim direktan prenos ako to bude moguće. Da biste pratili dešavanja, najbolje je da otvorite matičnu stranicu NASA TV na adresi http://www.nasa.gov/multimedia/nasatv/index.html i pratite program odatle.

(Via)

Bilo je problema “sa virusima”

Dvojica stalnih posetilaca Suštine pasijansa, Boris i Igor, nezavisno jedan od dugog, poslali su mi upozorenje o reakciji antivirusnog programa na sadržaj priloga na blogu.

U oba slučaja, bila je reč o AV programu ESET NOD, koji ja ne koristim, ali inače čujem od kolega da im se dopada. Da se nisam zarekao da neću zagađivati ovo mesto tako glupim temama kao što su računarstvo i informatika, već bih vam održao oraciju zašto mislim da ne treba više da koristite programe te kategorije na valjano podešenom Windowsu 7.

Drugim rečima, kako vam drago: problem je u tome što ja nemam rešenje za nastali problem. Slike koje su veće od vinjeta postavljam na portal Minus i povezujem odatle. Tako ekonomišem sa prostorom koji sam zakupio, a pride lakše rukujem svim sadržajem u slučaju potrebe za reciklažom. iz nekog meni ne baš jasnog razloga, NOD je odlučio da to nije dovoljno sigurno za vas:

NOD tvrdi da su slike na ovom blogu virulentne...

Ako vam ovo smeta (mada, javljaju da se više ne dešava, od oko 16:00, otprilike), nađite način da isključite upozorenje i blokadu. Stavite domen min.us ili moj blog među pouzdane. Od mene imate obećanje da nikakvi sadržaji neće biti aktivirani na vašem računaru bez vaše eksplicitne dozvole. A i tada, bivaćete upućivani da sami preuzmete takav sadržaj, a ne da će taj sadržaj biti plasiran na vaš računar bez pitanja.

Uvek neke zavrzlame. Mogao sam da budem vinogradar, pa da se mučim kao i sad. Bar bih bio na vazduhu, a na kraju sezone imao vina i rakije.

Glava 10: Pred ježevom kućicom

Stigao je kući, ne sluteći da ga prate...

Svi jure složno ka cilju svom,
kuda god prođu – prasak i lom!
Pristigli ježa, glede: on stade
kraj neke stare bukove klade.
Pod kladom rupa, tamna i gluha,
prostirka u njoj od lišća suha.
Tu Ježić uđe, pliva u sreći,
šušti i pipa gdje li će leći.
Namjesti krevet, od pedlja duži,
zijevnu, pa leže i noge pruži.
Sav blažen, sretan, niže bez broja:
– Kućico draga, slobodo moja!
Palato divna, drvenog svoda,
kolijevko meka, lisnatog poda,
uvijek ću vjeran ostati tebi,
nizašto ja te mijenjao ne bi’!
U tebi živim bez brige, straha
i branit ću te do zadnjega daha!

Nigde se ne spava tako dobro kao kod kuće...

(Poema “Ježeva kućica”, Branko Ćopić)

Andy Kaufman: po zanimanju genije

Andy Kaufman (1949 - 1984)Jeste li gledali film Čovek na mesecu Miloša Formana (Man on the Moon, 1999)? Ako niste, šteta. Priča govori o Andyju Kaufmanu, američkom komičaru koji je probio sve barijere u istraživanju poimanja humora, do granice kada se više nije znalo kad je ozbiljan a kad se zajebava. Andy Kaufman je koristio svaku moguću priliku da napravi konačni geg da je to išlo do neslućenih razmera. Primer? Znajući da je terminalno bolestan, napravo je vrhunsku predstavu od sopstvene smrti i to je učinio sa tolikim uspehom da su milioni ljudi apsolutno sigurni u to da je on još uvek živ i negde se krije pod lažnim identitetom. Just kidding

Genijalnost tog čoveka je često osporavana. Po pravilu, osporavali su ga mali ljudi, licemeri nesposobni da proniknu u suštinu Kaufmanove igre. Ništa čudno: te mentalne lezileboviće, Kaufman je posebno voleo da provocira i koristi kao predmet sprdnje. Party smile

Svako je pre ili kasnije dolazio na red. U ovom snimku iz 1980. godine, vidimo kako je to umelo da izgleda kod Davida Lettermana. Dok budete ovo gledali, molim vas da se setite da je The David Letterman Show bio jutarnji program koji je išao direktno u etar. Sarcastic smile

 

Sve, sve, ali to sardonično kolutanje očima…

Fotografija dana, 19. jul 2011

Tema koja me već nedelju dana čeka na stolu. Počelo da se rasipa, a usput mi palo na pamet i još nešto.

Sedim tako tokom popodneva sa Jasnom i kafenišem, a na njenom laptopu krenuo screen saver. Mi na svim mašinama u kući držimo onaj obrtač fotki koji stiže uz program Google Picasa, a kolekcije koje se obrću su one koje čuvam nakon surfovanja po foto-portalima kao što su PhotoSig i 1x.com. U jednom času, iskoči fotka: u veoma krupnom planu, vide se dva prsta koja osvetljavaju šibicom neku knjigu. Šibica samo što nije dogorela.

Bilo mi naspelo da ponovim tu scenu, jer znam da je i inače teško snimiti plamen sveće ili šibice – potreban je spot metering, merenje svetla samo na plamenu, a koliko će svetla biti okolina  – uglavnom zavisi od postprodukcije, jer dinamički opseg većine malih digitalaca poput mog ne izdržava razliku. Izazov je već bio na visini. Ali, knjigu sam već imao pre manje od nedelju dana

I setim se šake novčića, i starih i novih, koji već duže vreme čekaju da dođu na red za slikanje u nekom aranžmanu, pa kakav se desi. A pride, našao sam neke presete za Lightroom koji asociraju na boje i kontraste iz filma ‘300‘… Ala se sve ulučilo na gomilu…

Fotografija dana za 19. jul 2011.

Fakat, jedini zadatak koji sam sebi dao beše da iskombinujem polaznu ideju sa elementima o kojima razmišljam (šibica, šaka novčića, novi preset). Efekat mi je po volji: patina na novčićima je nestala, boja je ispala kao da su to zlatnici, a maličak vinjete nije smetao.

Mišn akomplišd sa tačno dvanaest potrošenih šibica. Hot smile