Još jedna fotka oko koje sam se kanio mesecima…
Fotke na temu proticanja vremena su relativno česte na raznim foto-art portalima. Jedan od meni omiljenih motiva je duga ekspozicija koja hvata sekundaru na više mesta. Večeras sam se iskušao na tu temu: skinuo sam oba zidna sata koja imam u kući, pa sam se malčice igrao njima.
Vrlo brzo sam došao do optimuma od ekspozicije 5 sekundi, f/8, ISO 50. Balans belog sam postavo ručno, jer je bela pozadina sata dozvolila da fotoaparat premeri boje. Dakako, fotoaparat je bio na stonom stalku, a okidanje odloženo za dve sekunde da ne bih nehotice mrdnuo aparat. Onda sam se malo igrao u postprodukciji, jer mi je još tokom slikanja palo na pamet da bi forsirano visoko zrno moglo da pomogne u efektu. Tako i bi. Evo odabranog rezultata:
Najzanimljiviji detalj beše upravo obrada sekundare, koja nije bila dovoljno osvetljena (crvene je boje). Biosam zadovoljan tek kad sam izolovao boju sekundare, a onda selektivno zatamnio uhvaćenu boju i pojačao boju na njoj. To je izazvalo zgodan efekat na minutnoj kazaljci, a to je dalje proizvelo dobar efekat kad sam dodao zrno na fotku. A, da: ispalo je zgodno i to što su kontrast i zrno uspeli da sakriju razne fleke na pleksiglasu koje nisam uspeo da uklonim pre sesije, a pokušao sam. Ipak, tom satu ima već dvadeset godina – dobro da uopšte radi. Sat radi, a meni poen: mišn akomplišd.
S.Dali bi ti pozavideo!
Ispade dosta zgodno kao obeležavanje jubileja (na koji sam upravo nabasao):
njegova čuvena sličica na sličnu temu taman puni 80-tu.
Gde? Šta? Ko? Gde? Kako? A? Nije valjda godišnjica mekih časovnika?
Moj zidni nije mekan, ali biće ako treba 🙂