Leto je, možda ćete biti pomalo i dokoni, bez obzira na to da li zapravo radite, na odmoru ste, putujete nekud ili ste kod kuće. Evo jedne dobre ideje za vas, baš je zgodno da je sad iskušate.
Da vas priupitam: kada ste poslednji put promenili nešto u svojim navikama? Meni se to dešava relativno retko, ali po sebi znam da mrvica inata može da znači ključnu razliku. Recite: da li ste nešto uveli u svoj život ili izveli iz njega tako da ga barem za mrvicu pospešite? Možda da se više krećete i pijete manje kafe? Da pokušate da prestanete da pušite? Da čitate više knjiga? Da se uzdržite od televizije? Da redovno održavate biljke u dvorištu ili na terasi? Da svakodnevno činite poneki mali gest privrženosti osobi koja vam mnogo znači?
Matt Cutts, Google inženjer, neprekidno čini za sebe takve stvari. Umanjio je količinu slatkiša i sličnog đubreta koje unosi u sebe. Odlazi biciklom na posao. Napisao je roman. Popeo se na Kilimandžaro. A ovog marta je stajao na pozornici TED konferencije, očigledno toliko dobro raspoložen da je očigledno kako je zadovoljan svojim životom, i podelio svoju tajnu uspeha sa publikom. Naime, sve to što je postigao, započeo je tako što se prisilio da se bavi time trideset dana.
Ideja ne može da bude jednostavnija: donesite odluku da činite nešto vredno, šta god to bilo, i ne posustajte trideset dana. Mr Cutts tvrdi: u tom periodu ćete biti načisto sa tim da li uspeva. Tih trideset dana je dovoljno da vam redovna aktivnost pređe u naviku; ako se to ne desi, nije ni vredelo. Pravi trik je u tome što stečena navika postaje deo svakodnevice, a tad možete da smislite i započnete nešto drugo.
Mene je ova ideja motivisala: odlučio sam da se okušam, ali u prvi mah još nisam znao šta će to biti. Poenta je u tome da postoji najmanje deset stvari koje bi zaista trebalo da steknem kao naviku, ponajpre iz zdravstvenih razloga.
Već sam prestao da pušim, ima skoro dve godine (ona tri tompusa ne računam; cigare nisam prestao da pušim – i neću). A sad… Možda da pređem sa tri duple kafe dnevno na dve male? Da udarim rampu kafi posle sedam uveče? To je dobra ideja i započinjem je sada. Ova saksija šolja kafe, iz koje upravo srčem popodnevnu dozu, poslednja je takva barem do 5. avgusta popodne. Lek za pudravce sam već pripremio: čaj od mente (jak, a nema kofeina). Ako posle 30 dana budem ostao na dve male kafe, učinio sam dobro protiv svoje jedine ovisnosti o hemijskim supstancama. 
A koji predlog da dam vama? Evo nekih predloga za bavljenje tokom trideset dana.
- Ako imate digitalni fotoaparat, držite ga uvek uz sebe i načinite jednu zanimljivu fotografiju dnevno. Neka postoji neki lajtmotiv te fotke! Na primer, fotografišite sa mesta na kome ste se zatekli svakog dana u tačno vreme (turite podsetnik u telefon!), ma gde to bilo. Ili slikajte isto mesto, ma koje doba dana da je posredi. Ili slikajte tako da fotka bude vredna pokazivanja barem prijateljima i ukućanima. Ama, probajte tokom trideset dana ono što sam ja u martu započeo sa namerom da izdržim godinu dana: napravite jednu fotku na dan tako da zamislite rezultat pre fotografisanja i da usput naučite nešto slikajući.
- Krećite se! Ako možete da stignete na posao pešice za trideset minuta, činite tako; ako je kodeks oblačenja bitan, ostavite cipele u kancelariji, a krećite se u patikama. Ako imate uslova (u prevodu na srpski – ako ne živite u Beogradu), vozite se biciklom kud god da krenete.
Ja sam u vojsci apstinirao od pušenja trideset dana, i to samo zbog opklade koja je iznosila dva piva. I uspeo sam: dobio sam tu blesavu opkladu protiv mog druga Ešefa. To je verovatno najbizarnija stvar koju sam u životu učinio, a danas mi služi kao dokaz da kanalisan inat čuda čini. Pošto ne verujem da većina pušača može da uradi tako (a ja sam pre dve godine ostavio pušenje baš tako – odmah, bez ičije pomoći i bez kalkulacija), predlažem vam jednu prostu i neverovatno efikasnu tehniku. Elem, nemojte da prestanete da pušite ako je to preveliki mentalni izazov za vas. Ali, ako radite kod kuće kao ja ili radite na mestu gde još nije sprovedena segregacija pušača, simulirajte teškoću: sklonite cigarete sa stola. Držite ih na mestu do kojeg vam treba trud da ih dohvatite. U vreme kad sam pušio 30 cigareta na dan, premestio sam kutiju i zippo na komodu iza sebe, tako da bih morao samo da se okrenem u svojoj radnoj fotelji i malo jače pružim, bez ustajanja. Time sam odmah sveo potrošnju na 15-20 cigareta. A onda sam učinio i dalje: cigarete sam držao na mikrotalasnoj pećnici, četiri koraka daleko od mesta na kome sedim; rezultat: dnevna potrošnja je pala na 7-10 cigareta. Primenite jednu od ove dve tehnike tokom trideset dana i budite hrabri u opstajanju. 
- Kupite neku baštensku ili sobnu biljku i bavite se njome petnaest minuta dnevno tokom trideset dana. Naučite kako se održava, istražite informacije o optimalnim uslovima čuvanja i obezbedite te uslove. Pokušajte da utvrdite ko još ima takvu biljku, pa razgovarajte sa tom osobom o iskustvu održavanja. A na kraju ciklusa od trideset dana, dakako, nastavite da održavate tu biljku ili je poklonite dragoj osobi. Idealno bi bilo da na kraju ciklusa nabavite još jednu biljku.
- Čitajte pred spavanje umesto što gledate televiziju ili dangubite na fejsbuku. Prosto, isključite televizor ili računar i uzmite neku knjigu u ruku. A onda saberite dva i dva.
- Na osnovu ovih primera, princip vam je jasan. Kladim se u teglu pekmeza od šljiva da vam je već palo na pamet ili barem prostrujilo na čas šta bi to moglo biti. Ne pokušavajte da me razuverite: nema potrebe, neću vam nikad poverovati.
Šta god da preduzmete (a preduzećete, zar ne?), ne bi bilo zgoreg da vodite mali dnevnik zbivanja. Ama, dovoljno je da napravite ma kakav dokument i da u njega unesete datum i jednu rečenicu koja se odnosi na razvoj događaja. Ne morate to nikome pokazivati, jer projekat “30 dana” nije nešto čemu je smisao u dokazivanju pred drugima, već nešto što preduzimate da biste poboljšali svoju svakodnevicu – zapravo, svoj život.
(Via)
Poznato je da postoje 2 grupe ljudi: oni koji boluju od nečeg i oni koji se (još) nisu ispitali. Na prelasku iz jedne u drugu sam obnovio sportske aktivnosti sa 3 puta nedeljno, uveo konzumiranje mnogo češće konzumuranja riba i maslina, bez odricanja od slanine i kobasica, izbegavanje prekasnih obroka, zamenio pivo za vino (i stavio bolje “pakne”…), u firmi su mi “cigare” na razdaljni od par stotina metara (uticaj evropskih integracija ove naše jadne i napaćene…), i još svašta nešto. Rezultat je približavanje grupi kojoj sam prethodno pripadao i po rezultatima i po subjektivnom utisku.
Smanjivanje faktora rizika, što bi rekli doktori. Ovo je baš dobar podsticaj za nastavak priče.
Ali, ipak i međutim: stres je neizbežan … Odgovorno i neopozivo tvrdim!
Ne mogu mu baš ništa, bez obzira koiko brzo uspeo da se konsolidujem nakon gore pomenutog. 🙁
Krajem maja uredno kupim markicu za GSP i (skoro) svaki radni dan sam gradskim prevozom (što autobus, što voz) išao na posao. S obzirom da mi stanice nisu blizu kući/poslu, ova avantura je iziskivala i dozu dnevnog pešačenja; od 15 do do 45 minuta (u zavisnosti od trenutnog raspoloženja i dnevnih obaveza, silazio sam neke stanice ranije). Evo, sesija se nastavlja i na juli.
Slučajno (ili podsvesno namerno) sam odabrao letnje mesece. Inače je ređi saobraćaj (nema škola, ima odmori,…).
Motiva za ovaj skok(?) iz pežoa u mercedes/ikarbus/man je više i teško je odrediti redosled:
– smanjenje mesečnih troškova za gorivo;
– smanjenje redovnog beogradskog “tri stresa i dva besa” saobraćaja u Beogradu;
– smanjenje obujma struka.
Pretpostavljam da ima još korisnih posledica ovoga, ali ovo su stavke kojima sam se rukovodio.
Negativna posledica je svakako gradska buka od koje sam se odvikao poslednjih godina, a na koju nekako i ne želim da se naviknem… 🙁
Kako se priča nastavlja? Šta je usledilo kao izazov posle recesije kafe?
Što se mog izazova tiče, pre par dana sam počeo sa jednostavnijim izazovom: da ležem pre 12 i da izbacim dangubljenje uz igrice (vidim da si i ti prepoznao sličan problem na facebooku).
Pozdrav i za Borisa i poZZdravljača i nadam se da su uspeli i nastavili svoje izazove.
Kako se nastavlja? Ne nastavlja se, pa se prvi ciklus još nije završio. I dalje se borim da ne popijem više od dve kafe na dan. Još uvek sam željan kafe i trošim značajne mentalne resurse da ne propadnem u svom nastojanju da izdržim. I to mi troši svu energiju raspoloživu za takve poduhvate. Imalo bi šta da se još uradi. Na primer, na pameti mi je projekat svakodnevnog ustajanja u 6:30 i jednočasovne šetnje pre doručka, bez obzira na vremenske prilike, ali količina izgovora kojima raspolažem da ne započnem taj trud još uvek je veća od količine motivacije da to zaista i započnem.
Bez obzira na vremenske prilike ovo me podseti na Jovana Memedovica i emisiju gde se sprema za polu-maraton. Spremao se vise meseci od septembra-oktobra, pa do aprila kada je beogradski maraton, a pominje i ima par snimaka da trci i po kisi i po snegu. Emisija ima slican motivisuci efekat kao gore pomenuti Matt Cutts.
U svakom slucaju ne treba gubiti fokus, tako da pravac u nove 30-o dnevne podvige, ali malim koracima. Ne znam za vreme, ali jednocasovna setnja je super ideja, posto ko zna cega sve mozes da se setis za tih sat vremena setnje. Makar sam to primetio kod sebe dok (i kad) trcim, nekako misli same naviru…