Nemoj, mala, plakati

Sad kad nam dođe BusPlus neće biti gužve po busevima.

Troslovni je okrenuo leđa rešetkama i posmatrao cimere. Oni njega nisu posmatrali. Nije mnogo mario za to. Glavobolja je prolazila, ali on i dalje nije imao snage da se svađa za neko slobodno mesto za sedenje.

Od telefonskog razgovora sa Gremlinom je prošlo više od pet sati. Ili je bar tako on mislio. Sat su mu – uz još neke sitnice – uzeli na ulazu, a bez njega ima slabu orijentaciju u vremenu. Pa i sa satom ima slabu orijentaciju u vremenu, al’ to sad nije bitno. Bitno je da Gremlina nema.

Više nije znao kako da prekrati vreme. Strpljenje je odavno izgubio, a nestrpljenje mu ovde nije mnogo pomagalo. Stoga je odlučio da postane ravnodušan. Zbog toga skoro da se nije ni obradovao kada je izašao i ugledao Gremlina.

plav k'o Bred, a crn k'o Bred– Jebote, koji ti je sad andrak bio? Si opet ‘vatao maloletnice?

– Manjhhhh. – Troslovnom nije bilo do priče.

– Je l’ ti neka ostavila broj telefona?

– Mmmhhhhh… – Troslovni je nastavio u istom stilu.

– Što si taki? Nisam mogao da dođem ranije. Znaš kakva je gužva bila u busu? Tolk’o sam se smorio da sam morao da napišem bluz na tu temu. Vidi! – reče Gremlin vadeći komadiće papira sa tekstom.

– Jebo bluz! – uzvrati Troslovni iznenada i uze papire. Žurno ih pogleda, pa nastavi mirnije.

– Uz ovaj tvoj tekst mnogo će bolje ići ovako nešto:


Komentari su onemogućeni.