Ako sam se ikad radovao kapitalnoj grešci u vremenskoj prognozi, bilo je to u danu za nama…
Priča je, zapravo, kratka: prijatelji su aranžirali proslavu rođendana svog sina na salašu zajedničkog druga. Prostrano dvorište puno životinja, šumarak, voćnjak, ko šta voli. Kad su najavili kišu tokom vikenda, umalo se nije izjalovilo. A onda se nedeljno popodne pretvorilo u najlepše moguće. A svetlo za fotkanje kao da sam naručivao. Recimo, ovako nešto:
Šta sam sve slikao tokom dana, bolje da vam ne pričam, ne biste mi verovali. No, jedna od tema je bila i dočekivanje zlatnog sata. Dakako, usledio je pokušaj da iz neočekivano dobrog svetla izvučem nešto vredno deljenja. Ovako nešto retko uspevam da uhvatim. Malo sam intervenisao, ali to su samo dorade onog što već postoji u slici. Recimo, dopingovao sam prirodni okvir senke vinjetom, ali to sam uradio samo zato što se po obodima našlo par detalja koji odvlače pažnju. I prednji plan, ovo na dnu fotke: to sam veštački izbacio iz fokusa zato što je scena vapila da postoje tri plana, a preoštri prednji deo je smetao da osvetljeni krug dođe do izražaja.
Presuda: mišn akomplišd. 
I to odavno nisam imao ovako nešto. U pravu su svi koji kažu da treba dočekati pravo svetlo. Apsolutno je bilo moguće samo sat vremena ranije napraviti potpuno isti kadar na istom mestu – verovatno bi bio vredan samo kante za smeće. A da su meteorolozi pogodili za područje severnog Banata umesto što su napravili paniku sa najavom biblijske kiše , fotke ne bi ni bilo.
Пази кад сам морао и сам да се поиграм булкама.
А отприлике у исто време кад си ти ово снимио, сфоткао сам и сам нешто, под истим углом у односу на сунце….
Све ми се чини да ћемо вазда ићи на исту страну, ал’ никад баш скроз истим сокаком.