Dve nedelje pred put, nismo ni znali za postojanje Rogljevačkih pivnica. A kad smo našli to čudno mesto, ostadosmo zabezeknuti i namah predati…
Odavno se kanim da naučim više o selima istočne Srbije. I došlo na red: Negotinska krajina je određena kao prvo važno odredište za ozbiljno istraživanje. “Idemo u Rajačke pivnice”, rekoh Jasni. A pošto je ona zadužena za istraživanje logistike pred put, već sutradan mi je rekla da neće biti lako. Jedan Robertov kolega iz Negotina nas je uputio na hotele u gradu… Hvala, ali ne, hvala, pomislih – tako mogu i sam da izigravam neko istraživanje. Da putujem svako veče iz pivnica 20 km, to znači da ne smem da pijem vina. E, pa neće moći.
I tako, nađosmo smeštaj u Rogljevačkim pivnicama. A do tamo smo stigli zahvaljujući mom dalekovidom predviđanju da ne bi bilo glupo uneti geografske koordinate u GPS uređaj. I uređaj i mapa i pitanje na benzinskoj pumpi u nekom selu, pa opet jedva nađosmo mesto. Ali, vredelo je.
Po rečima Barbare, naše zmaj-domaćice, pivnice su selo u kojima ne žive ljudi, nego vino; vino ne voli buku, prisustvo životinja i vreve svakodnevnog života, nego traži tišinu, čistoću i vetar koji stalno ćarlija. Viša nadmorska visina je i nekakva mera zaštite od poplave, ne bez valjanog razloga… Pivnicu čini objekat nalik većoj pojati ili manjoj kući, najčešće ukopan u kosinu tako da delom bude u zemlji. Većina pivnica ima samo jednu prostoriju u kojoj se drži vino, a tu se i obavljaju svi radovi otakanja, pretakanja i negovanja vina. Bogatije pivnice su su građene na sprat, gde se u gornjem delu organizovao smeštajni prostor, mahom za radnike u vinogradu i pivnici u vreme važnijih sezonskih radova.
Najstarije pivnice su stare i preko 200 godina, mada je teško i veoma skupo održavati ih. Lagano mnoge od njih propadaju pod zubom vremena, kao ova na slici; neposredno pored nje, u drugom planu, vidite aktivnu i dobro održavanu pivnicu u kojoj bata-Petko servira jedno vino tokom degustacije, a uvaljuje drugo vino tokom prodaje. 
No, nisu svi u pivnicama vinski šibicari poput bata-Petka: ima tamo i čestitih ljudi. Osim naše domaćice Barbare, o kojoj imamo samo najlepše reči (a i broj telefona, ako poželite da provedete vikend tamo), upoznali smo i Bobišku, tihog momka koji gaji specifičnu ljubav prema prirodnim vidovima zrenja vina. Za sve njih važi da su degustacije spore i obilne, a da nikakvu obavezu nemate. No, cena vina je takva da bi trebalo nešto da kupite, čisto kao znamen dobre volje prema dobrim domaćinima koje ćete u pivnicama sresti.
Presuda: mišn veri akomplišd. 
Kao da treba nešto da se kaže. 
Imam veliku i perfektnu kolekciju fotki iz Rogljevačkih pivnica, možete je pogledati ovde i ovde. U kolekciji se nalazi dosta HDR fotki, a ova ovde je jedna od njih. Čisto da znate da HDR nije nikavo đavolovo delo, kao što moj drug Neven, sjajni fotograf, misli o tome.
Biće toga jošte.