Osnovni razlog što sam ovoliko kasnio sa retroaktivnim objavljivanjem fotki dana je taj što nisam imao pet dokonih minuta nijednog vikenda posle dolaska sa turneje po Srbiji. Zapravo, i dalje je tako, ali sam se nekako iskobeljao…
Dan posle spektakularnog koncerta Omege, opet za Novi Bečej. Ovog puta, u poseti nam je bio jedan stari drugar iz Beograda sa devojkom. A pošto su kasnili u dolasku, pa zato nismo mogli da izvedemo foto-sešn koji smo odavno planirali, kompenzovali smo to odlaskom u Novi Bečej na koncert Zdravka Čolića. Ovog puta mnogo ležernije: bez panike da stignemo na vreme, bez panike smo i pobegli pre kraja (da nas ne bi pogazio stampedo), a drugar je bio šokiran kad je primetio da ja većinu vremena na koncertu provodim fotografišući. “Pa rekao si da ne nosiš fotoaparat na koncerte!” Pa ne nosim, odgovorih, kad idem skoncentrisano na neku svirku za koju sam platio skupu ulaznicu i gde odabrani položaj za praćenje koncerta nije nužno i dobar položaj za fotografisanje. Spontane svirke i gerila-varijante su nešto drugo. Igraću se dok sam tu i to je to.
Prava zabava je počela kad sam ispred sebe uočio dvoje klinaca na ramenima svojih očeva…
Još prethodne večeri sam zapazio kakva su kretanja po publici, pa sam se nadao da ću upecati nešto slično. Nisam tačno znao šta će to biti; čak, nekoliko prilika sam dugo pecao, poput osobe X koja je mlatila srcem od pur-pene – i uhvatio sam kad je to srce upalo u kadar protiv pozadine na bini. Pa onda, to dvoje klinaca su priredili ceo spektakl kad su se navijački zagrlili, onako sa ramena na kojima su sedeli; tu imam celu seriju jer nisam hteo da propustim bilo šta što se može izvući. Međutim, ova fotka je vanserijska: da sam samo nju doneo te večeri iz Novog Bečeja, isplatilo bi se… I jasno je šta sledi.
Presuda: mišn akomplišd sa zvezdicom, srcem i parčetom pice! 
Namestilo se, nije da nije. Ali, namestio sam se i ja, pa iskoristio prigodu, nije da nije. Zato, valjda je red da se okanem lažne skromnosti i dam sebi jedno tapšanje po ramenu. 
Pravi trik, posle Nišvila i ta dva koncerta tokom Velikogospojinskih dana u Novom Bečeju, jeste u tome što sam već uspostavio nekakav sistem za slikanje na koncertima. Ulazim u zonu, što bi rekli, da prepoznam scenario fotografisanja koncerta koji me vodi ka svim željenim rezultatima. Sledeći koji mi dolazi na zicer je lik za čiju muziku me drži interesovanje koliko i za lanjski sneg, Vlado Georgijev na Danima ludaje. Ima da se zateknem na tom kermesu samo zato da bih fotografisao histeričnu publiku… 