Ako brojim kako treba, ovo je poslednji prilog u kanonadi nadoknade u projektu “jedna na dan”. Jureći sopstveni rep, nafilovao sam 45 fotografija tokom sedam dana. Uh, brate…
Treba li da kažem naglas ili je očigledno – tokom leta balonom, hvatao sam kadrove za koje sam već tada znao da ću ih podvrgnuti efektu diorame. Posle kraćeg biranja, opredelio sam se za fotografiju na kojoj se jedan balon uspešno uklapa u taj efekat.
Postoji jedna rasprava oko koje se vrtim dugo, toliko da sam tačno tri puta odlučivao da obradim ovu fotografiju kao dioramu, – drugi i treći put popravljajući prethodni, odbačeni rezultat. Prvo sam napravio neku grešku u obradi, što nisam primetio na vreme. Drugi put, pomislio sam da možda ipak ne bi trebalo da idem sa prenaglašenim kontrastom, svetlom i bojama. ali, pokazalo se da tako tekstura ostaje suviše teška, u raskoraku sa efektom sitnog. Konačno sam došao do rešenja u kome bela boja balona izgleda zamalo pregorelo.
Drugi problem je taj što sam sada, po prvi put, koristio funkciju tilt shift koju nova verzija Photoshopa uvodi u igru. Iako je prethodna, manuelna tehnika bila komplikovana i spora, mislim da je davala bolje rezultate, ali jednom se i ja moram pomiriti sa sudbinom i prepustiti korisničkoj dremljivosti izazvanoj prejakim kapacitetom softvera koji koristim.
Međutim, u krajnjem ishodu, nekako sam uspeo da se iskobeljam iz problema i dođem do krajnjeg rezultat koji mi je bio po volji.
Presuda: mišn akomplišd, ali jedva. 
Morao sam da se potrudim bolje od početka, jer se pokazalo da je kratki manjak pažnje doveo do kasnijeg znatnog gubitka vremena. Ideja pije vodu, mada valja da pogledate veću fotografiju i otvorite je u veličini 100% da biste osetili pravi efekat. Uzgredna pouka glasi da osnovni parametri slike moraju da idu gore da bi efekat bio potpun. U to sam se uveravao i u ranijim prilikama i izgleda da nema alternative.
I tako suzbismo liticu… Sledeća fotka je redovna!
Puf-pant!