Ova fotka je pokupljena večeras u kući prijatelja. Ako kažem da sam hteo tu ekspoziciju, slagaću.
Nije toliko dramatično, zapravo: imao sam ideju da u kući prijatelja uhvatim jednu drugu scenu, što sam i pokušao. Odmah sam bio nezadovoljan ishodom, pa sam odustao od te teme do druge prilike, kad ću joj pristupiti drugačije i uz valjanu pripremu. A onda, bilo je skoro devet uveče, a ja bez fotke dana. Tuda se negde smucao jedan matori mačak, zgodan lik za slikanje… Ali mačke se ponašaju kako one same žele, od neke saradnje na tom planu nije bilo ni reči, a ja za paparaco fotkanje nisam bio raspoložen…
I padne mi pogled na sat na uglu u hodniku…
Tačnije, to je kong. Prijatelji žive u lepoj staroj, delimično adaptiranoj kućerdi na lakat, gradnja starog tipa sa visokim plafonima i 2,5 m visokim vratima, debelim zidovima koji čuvaju svežinu u ovakve dane – i kongom, prolazom koji spaja sve prostorije. Kong je zatvoren tako da služi kao hodnik i to nam je omiljeno mesto za sedenje. Na uglu konga se nalazi zanimljivi sat koji liči na one koji vise na peronima železničkih stanica po belom svetu.
Dakako, malo sam se igrao u obradama, želja da me mine. Morao sam da kompenzujem prilično ružnu senku nastalu upotrebom blica. Uspeo sam u nameri, a fotka je zanimljivija nego dok je bila neobrađena. U dve reči: mišn akomplišd.