Opet jedna iz arhive. Ama, kako da je zaobiđem? Tradicija je to.
Ajd’ sa mnom da lovimo zlatni sat, rekoh Marinku. Zagrabi on tako moj stari fotoaparat, pa se dade u lov na čudesno svetlo sa mnom. A onda sam se setio da sam na mestu nedaleko od odredišta za taj dan, gotovo na isti dan prošle godine, uhvatio siluetu na kojoj je Marinko odigrao glavnu ulogu. I tu mi pade na pamet šta treba da odradim za potrebe ovog projekta.
Ajd’ da ti pokažem kako se izvede silueta, rekoh Marinku. I ulovih jedan špil, nije da nisam. A pošto imam ideju da ponovim neke fotke iz prvog ciklusa, to biram ovu za ovaj put:
Posle je Marinko govorio da je trebalo da se očešlja… Ali da se očešljao, onda bi mu smetalo nešto drugo… Tek, ispade kako ispade. Čak nisam morao mnogo ni da dopingujem kontrast, boje i oštrinu – namestilo se valjano kad sam izmerio svetlo tačno nad Suncem.
Presuda: mišn akomplišd. 
Mogu reći da sam apsolvirao ovu temu. A ako vas zanima kako da izvedete sličnu fotografiju, upućujem da naučite kako se izmereno svetlo fiksira za sledeći snimak (hint: potražite dugme sa zvezdicom, verovatno ga imate na svom aparatu). Dakle, trik je da najpre izmerite svetlo nad najsvetlijom tačkom u kadru (ako je to Sunce, onda merite na ivicu diska, da ne preterate), a onda uhvatite fokus nad osobom ili objektom u prvom planu, gađajući opet ivicu siluete na licu. Kasnije u postprodukciji pojačajte crne, podignite zasićenje boja do granice ukusa i popravite ako šta treba.
Biće to ono pravo.