Ponekad lov na neki motiv može da se pretvori u zabavu. I to u postprodukciji.
Može biti, sećate se fotke iz prvog ciklusa “jedna na dan”, ne toliko stare – s početka marta ove godine – na kojoj sam uhvatio odsjaj sojenice u vodi. Ubijajući pola sata rekreativne vožnje biciklom, zatekao sam se na istom mestu, sa još boljim svetlom i, k-hm, štogod boljim fotoaparatom. I došla mi žuta minuta da napravim nešto nalik, ne nužno isto onako. nego da se malo poigram dobrim svetlom kojim sam raspolagao. Završilo je ovako:
Neki me đavo obuzeo, pa sam zaređao da prenaglašavam boje i kontraste na fotografijama na kojima ima dosta dobrog svetla. Jedno je bilo sa par serija HDR fotki, a drugo je ovo što mogu da predstavim kao ne manje zanimljivo u pogledu dinamike, ali u mnogo jednostavnijem režimu obrade. Tražio sam na ovom izrezu dokle smem da idem sa prenaglašenim bojama i stigao dalje nego što sam se nadao da ću moći. Istina je: slikajte po dobrom svetlu i posle radite šta hoćete, fotka će i dalje biti dobra. Ako vam nije mrsko, pogledajte veću fotku (2400 tačaka) i pratite definiciju narandžastog odsjaja. To je tako uhvaćeno (1/100 s, f/5.6, ISO 200) u utorak negde posle pola osam uveče. To je de factotekstura svetla, a ne oblika i to ishod ovog malog eksperimenta čini mnogo zanimljivijim.
Presuda: mišn akomplišd. Ovde je na delu povoljan sklop motiva, svetla, performanse pri fotografisanju i postprodukcije. Zvuči komplikovanije kad se ovako kaže nego što je zbilja izvedeno, jer bilo je lako naći dobar ugao za slikanje kako bi svetlo došlo do izražaja. Zverina radi pa radi i tu nemam dileme; a zahvati u postprodukciji su bili čista zabava, mada pomalo pod inercijom i utiskom rezultata obrade pomenutih HDR zahvata. Nemam šta da oduzmem ili dodam – te elemente pri vrhu fotke sam namerno zadržao da bih bolje nervirao one puritance na PhotoSigu. Ali to je neka druga priča, sasvim nebitna.
Bitno je da se dobro zabavljam radeći nešto što bi moglo da bude i ozbiljan posao. Mislim da je došlo vreme da počnem da razmišljam o tome.