Ovo je bilo onako, na ivici. Više inat nego potreba, a više potreba nego uživanje. Desi se i to…
U danu koji je za nama, načinio sam ukupno jednu fotografiju… Tačnije jednu ekspoziciju. Radio sam celog dana kao ludak, nakupilo se dosta posla na tri vode (doslovno) i za zezanje nije bilo vremena. Uveče su nam u poseti bili prijatelji, trpeza je bila šarena i u jednom času sam ugledao ovo:
I da znate da sam zadovoljniji rezultatom nego što sam mislio da ću biti. Reći će neko “ala ga je ošljario”. Moj odgovor je demagoški: “jesam; a sad da vidim vas”. 
Šalu na stranu: mogao sam da slikam još, imam i rezervnih tema na lageru koje sam mogao natenane da odradim pre ponoći, nego sam se pitao baš to: šta će ispasti ako uslikam samo jednu jedinu fotku, po principu “to je to, vadi se kako znaš”. Boktemazo, ja sad ne mogu da se setim jesam li izveo ovako nešto otkad sam pre tačno četiri meseca pokrenuo projekat “jedna na dan” – mislim da nisam. Sa te tačke gledišta, bez obzira na trivijalnu fotku (koja, pak, ima zanimljiv bokeh u pozadini), ja sam uspeo u nameri. Ergo: mišn akomplišd, a da nisam ni verovao da će biti tako.
A čokoladni rolat je bio… Brate, jedeš dok ti uši ne prozvižde, a onda jedeš i dalje dok ne prestanu da zvižde…