Kažu da je to bila slučajnost. Takođe vele: da se ta slučajnost nije desila, verovatno bi ta grobnica još bila neotkrivena.
Danas je 138 godina od rođenja čuvenog istraživača koji je pronašao Tutankamonovu grobnicu: Howard Carter, engleski arheolog i egiptolog, rođen je 9. maja 1874. godine. A tim povodom, Google je spravio prikladan doodle.
O faraonu Tutankamonu, koji je vladao pre oko 3300 godina, ispričano je mnogo toga, mada postoji više hipoteza nego činjenica. Tek, nije se pouzdano ni znalo da li su tačni mršavi zapisi koji su nađeni pre nego što je sama grobnica otkrivena. Smatralo se čak da je Tutankamon mitska ličnost, jer “već bi mu se znalo groba da je zaista postojao”. Karter nije verovao u to i čak je tvrdio da je na tragu otkrića, mada je uglavnom tražio na pogrešnim mestima. Prema priči koja nije 
verodostojno potvrđena, do otkrića je došlo slučajno, kada je jedan od predradnika pao sa konja i propao kroz odron peska za koji se ispostavilo da predstavlja zatrpani ulaz u nepoznatu grobnicu – i to baš onu koju je Karter godinama tražio. Bilo je to u novembru 1922. godine i do danas se smatra najvećim pojedinačnim otkrićem u istoriji egiptologije.
Posebna zasluga čuvenog egiptologa je i u tome što se odupro pokušaju svojih engleskih finansijera da barem deo blaga, “po zasluzi nalazača”, bude prenet u Britanski muzej. Sve je ostalo u Egipatskom muzeju u Kairu, kao što je i trebalo da bude.
Bio sam u prilici da vidim to blago kada smo boravili u Egiptu 2007. godine. Rado bih da vam opišem to, ali zaista ne vredi da pokušavam – već sam probao i bilo je neuspešno. Ne vrede ni knjige ni dokumentarci ni priče: želim svakome da jednom u životu vidi piramide na platou Gize svojim očima, a onda da se dotuče u Egipatskom muzeju, i to baš u krilu od 14 soba u kojima se nalazi blago iz tutankamonove grobnice. Susret sa tom posmrtnom maskom je doživljaj koji prestavlja nešto veoma posebno, veoma lično i neuporedivo sa bilo kojim drugim iskustvom.