Za današnju fotku sam morao da tražim dozvolu za objavljivanje. Što onoi kažu profesionalci, model release…
Ani polako dolazi do svesti da je pred njom najduže leto u životu (neka očisti godinu u junu, pa će imati opet 
). A kad njoj dođe žuta minuta za šminkanje, onda važi “spasavaj se ko može”. Danas beše takav dan. Nisam baš sasvim ukapirao kako je i zašto došlo do tematskog šminkanja / maskiranja prema filmu Crni labud, ali znam da sam nekako uspeo da nateram Anu da mi stane pred aparat.
Posle mi je rekla da juri crvene oči, podsetivši me na onu scenu iz filma… E, prihvatio sam provokaciju i izveo fotku koju će neki naći za uznemirujuću. 
Ali, Ani se sviđa i pride sam dobio njenu dozvolu da je objavim, pa…
Evo je.
Posebno sam zadovoljan time što sam kompletnu obradu završio u Lightroomu.
Fotka nije bila ni blizu u planu, a kamoli na spisku projekta “jedna na dan”, ali kad se uluči prigoda… Situacija je kanda sasvim suprotna od one juče… Ako se zadesi bar jedan posetilac koji će se bar trgnuti kad vidi fotku, to će značiti mišn akomplišd… 
kod mene ništa od trzanja, žalim slučaj. previše horora u krvi.
a i fali mi nešto… da si je pomerio još malo desno, i dodao Arwen šiljate uši to bi bilo to.
I Jasna je predložila šiljate uši, referenca slična. Žalim slučaj, prekomplikovan zahvat za mene, ostaje ovako.
e, da… žene vole legolasa 🙂